Omladina

Број 41

За продубљење садрмнаја омладинског нултурног рада

удно-ослободи е омогућила пу стваралачких сиога нашу ставља без сумње значајну вицу ну тизности, Ши којима никад

није била

ин на ху де су своју чежњу за уметношћу спонтавим приступањсм културном рад

звија наш по-

сним крајсвима где се крет. Организате

Ре, јер зажности културне гхтивно У општег преснећиван а и важлости кузтур ажног оруз пашој лачкој борби, Културни гродно-ослобедилачк

едне стран. грулицама

су не само основне приндитације, левања итд.

; исто врсме бориле и про: алфабетизма. С друге с са држај култур пуној мери је 0, и лимији _ народно-ослободилачке _ борбе

, схечеви били су од раз изг“ дног | усеие говорили су о

одредима н бригадама, засе-

гробовима у вашим пољима. ли народ за 60 и мародних издај

звитку мародноослоболилачха 60 је попримала ши он каракте Наше партизанске.

асле су у Народно-ос. модеону

Југо

жао дни пштег народи

ж устанка проблеми потпу.

тојања шње итд. Заједно са мадилачком (борбом развиона ахтивнос ли је у у првом реду у шисве ваше земље. Но ии-

Риму. у_све

рви живот мије се ишао ут Дан

у линијом потпуног с" жемо да кон-

није борбе пења наше тујемо е на нест заостала за

уочи

земље, м

развитком догађаја,

г неактуелна. Те: ика наших песама, рецитација, драмских изора итд. остала је иста у почетку на

бодилачке борбе, сведена на јеки сп народног устанка, наших

ада и одреда. Свакако је наша дужност де у нашем кудтурном раду Киш интемзитније о живљавамо традишију првих дола нај борбе. Али се не смемо ограничавати ма то. Наше песме морају још даље говорити о Козари н о јуришима са ааи н о Сарајеву, о нашим и пвијати има. Нихада имо са наших а о дрварској пли личкој омлади: Ади ћемо пролевати н о диверзом из Трста, о младим рударима из Кр удасницима са Црног Врха н и ице, о трахторима и о сетви у Бач Поред хонвсиционалне питуре штабе и фаши ва што бини морамо исмејавати и демас рати и друге непријатеље, рим лровокаторе, разне Конивокалиће итд. Обрадом ширих, актуелнијих мотива 5. у нашој културну де са животом наја ће сво средствнпајзктуслвијих обе, остаће у нашег народа обнову наше

тенкистима нећсмо престати да гозкх

тинка, усташа,

да споју дотност тешње повежу а. Културна гктивност, тиичким изражајним дорити о ни ма мз наше

Тим ма про лећој мери одоаз бор и

г

његовог мље, Так

уњаг: Ов

а

за в културжи рад ће уствари

задатке који стоје пред неће само одиграти важис пштем просвећивању и кул сантавању наших народа. У данима када су све материјалне и дуО махсимума потпуно ослоза обнову паше земље, наш сад претстављаће опст сна пуно учествова“

њим. логе

боћен ње н худтурин по кје ње у осшавању зал.

свих општенародних Митја Вошњак

ОМЛАДИНА

Бањички погор је данас прошлост ужасма м семрепа а у исти мах величансткема, борбена прошл мог Београда, непокореног и свободерског српског народ; рошлост коју нам је Ових дама оживјеља изложба радове з8тнореника тог логора. У дугим сивим данима, у дугим бесаним ноћима, када се можда њећ сјутра очекивала смрт,

жв»

везли платна У Која су уткивали своја вјеровања, маде и снове. Стојиш дуго пред тим цртежима, писмима, порукама, редовима од крла и хљеба м чудиш се откуд толико снаге м пркоса, откуд толижо полете и ведрмно у тим људима који су живјели под страшним условима хитлеровских казамата, Можда писмо Ратка Поповића зетворенин:

стрељање, датирано 10 јула 1944, даје најбоњи одговор. Он поручује својим

део живот за слободу која долази, До, пркнесите све, да та слободе буде потпуна, да мој народ буде срећан, Зато сем живео и умро, свестан да преко жртава м смрти, долези њи м срећнији живот свима вама.

Треба прочитати једом избледјели лист хертије да би видјели колико је народнородна, холико је она уско повезана са свјетлим, слободарским традицијема наших мароде У пјесми без меслове м потписа непознати затворсних пјева о Краљевићу Марку који се, дирмут нечувеним пат-

МЕЂУ СРБИМА

„Где сем сада, и где сам дошво

Од српскога, од рода мојега, Ко су они што српски говоре А троструком шибају камџијом!“

Колико је силне, меукротиве мржње и презира у тим стиховима према оним ошшто српски говоре, а троструком шибају кемџијом“, Кахо народ зна, де немилосрдном смагом свога духа, ошине и жигоше мадајнике. — А ка, арка питају да открије „вишу везу“ тј. да изда своју дружину он се прави невешт:

„Виша веза султан Мурат други Вукешина сам заменио

А прилоге нијесам скупљао Већ народу увијек дијелио, Руководство нисам ни нмао

Јер сам узијок ма шарцу јахао“.

У личности краљевића Марка народ персонифицира оне многобројне јунаке који су им поред најстрашнијих мучења упорно ћутала или се правиди намвни, те на тај мачим онемогућавали окупаторима и њиховим слугама да нанесу веће ударце _ народно-ослободилачком покрету. Став бораеце евангерде постао је стев народних маса. Народ је схватио да само „преко жртава и смрти, долази мовн, бољи м срећнији живот.“ Народ је схватио да онда када се већ падне у шаке непријатељу треба ћутати

Страна 7

ИЗЛОУНБА РАДОВА БАЊИЧНИХ ЗАТВОРЕНИНА

КРАЉЕВИЋ МАРКО ПО ТРЕЋИ ПУТ

коте „руководство мијесам ни имао јер сем увијек на шарцу

Бањички логор је пјесмика, сликара, жејара, много дивних народу оданих људи. Они су живјели иза високих зидова са торњевима, тамножали, вли Бајине Ини духом. Најбољи докуменат о сама изпожба. Мира Пе пик оба коју су фашистички креници стрмјељали, цртале је неуморно портрете својих другарице и оставила нам незаборавни портрет малог Коко-а, језиви докуменат о хитлеровским дјецоуб! Деро

прогутао _ много

су мноштво фрагмената из живота затвореника. У безбројним фигурицама

од хљеба им крпа, које приличној · умјетничкој жана је пркосна вјера човјека, у побједу добра мед злим, слободе над ропством, вјера која је своју најбољу потврду добила у остварењу наше драге, слободне федергтивне Југославије.

РА.

Омладинци и омладинке!

Сптушајмо омладмнске еммсије, деје радмо-сенција Централног одбора УСАО!-а, сваког петка у 6 сати после

м кзразно то кроз дивне, сатиричне сти- | подне, гране. београдске радно станице.

њама свог народа под купгаторима, врећа по трећи пут с Србе да им помогне. Као и читав народ, као и безбројни затвореници, Марко пролази дуги пут страдења м патњ

„Носе Марка дванаест агената, Носе право ма мансарду клету И бацају у собу осмицу. Гледа Марко избу необичне И у њојаи незнане делије Сабијене један до другога

А свакоме коге омотане, Омотаме, мокријем крпама“,

Гоози се Марко над чудовишним зајерствима мародмих издајника и пита:

15- годишњица смрти Владимира Мајановсног

Совјелска лиши ог, кога је Саки 1 назвао им песних

(а

кој форми и У

цет ва развитак совје 201 пе рио против непријате. "07 зтека

стохо

је издавго за који је Ти „Излози ропагапдни

а; „Излот Роста“

цртао. велики

сетиричан ао текст н ни: су

дат. Та његова иннцијатива п' жила се и кроз садашњи рат и слик ри м песмици сада надају „Излоге ТАСС-а",

У селу Багдади (сада село Мајахол скђу И о се кућа у којој се родио М ки. Из свих крајсва Совјетског Сав у до: мази народ да о-

Када је ајаковски -би, па је шнур

се оби зато би

позеришии прве претставе његових = комада. Партер куће претво-

рсн је У музеј, где су изложени песни|кови лог укошиси, књиге м раиз зокумсита Ње његовог живота

хожског издата су У од еислике 9 милиона примерака, на свих 44 језика народа Совјетског Са веза. Поред тога његова ведена на 13 страних језика француски, бугарски, шпански, каталовски, словачки, фимски. пољски, Хот годишњице смра преенглески, жита.

совјетсхо-немачког ка Вера Морозова пи аседнутог Лењинграда 1932

о нам је много Мајаховски помо борно <а у опседнутоу ит батаљона

в првсноармејац има повод Мајзковског У урфн. Ту књигу итање редом свима

лу

њигу

“ (мљивао па

нима који су се оддиковади у борби, ГП

повеновомејци су се такмичили ) да читају песме Мајскове

за

зомејци Кирилов и Гусев из је. добила % поса ОВСКОГ музеја

писали су о своме доживљају под С ипградом: „Бомба је експлодирала на два метра ол тик за време нспријљ тељског ваздушног иппада Комад бомбе је поцепао шињел и војничку

биђе ту хућу. У књизи посетиоца мо- м |тавбу и. што је нарочито непријатно,

гу се наћи имена становника Москве, Отаџбинском | 1опепао је хњигу коју сте нам покло-

Лењинграда, Хабаровска, Архангелска, |рату“. Нарочито су постале популарне |Нили. ошедно са овим лисмом тплве-

Сверддовска и многих других градова. |њесове песме у којима бесно напада |ноармсјци су послали музеју ту жњи“

Стан у улици Мајаковског у Москви, | фашизам, У књизи ће бити штампана|гу ХОојУ је поцслао комад бомбе. С:

у коме је Мајаковски провео последње и писма људи који се боре на разним (ТАСО Н. Пирмат из МАПЕ: ДОМОВИ, ТАМНИЦЕ, ШУМЕ

ле" пределе Борча у даљини, бели, голи . лили, ухватили им стрељели га под оном

— на Сутјесци, маја 19

У групицаме, и усамљени, леже костури наших обалом Пизе од Шћепан Поља према Барном долу, од Шћепан. Поља до Стрмца ме Вучеву им десно, У новевом нру према Сутјесци. дама избијали преко Супеске, према Захмуру, му љу са дивизијом ипи секупили податке о њој, причеју да се на Сутјесци налази разбацама велика _ костурница — разбојиште наших м Немаца, Костури су измешанм. Мамци се распознају по. униформама, по остацима униформи. Сељаци са Вучева, деце, причају да је ту изгинуо волики број Немаца после једног нашог | јури:

ли меколико десетина наших згробље-

ћежи под дрветом, на ку, меслоњен на дрво, где се зауставио де се одмори. Колиба на праом одморешту од Крушева према Стрмцу, разваљена, склона паду, покрива у приземљу неколико десетина костура. То су стрељања у маси: гомиле белих костију м отпадака одела са гомилицама воликих црмих мртвих љаран _ мамеђу. изрлмчних костију, остаци ногу доурајалим о цилелама,

бели ностури у пертизанским чакширама од ћебета са пругом дуж ногазице, меколико побања у групи, рука,

хости ногу, кости руку, мосиља, петокраке, избледело петокраке ме остазоо шејкача ми полуиструлелих _ру-

е. Остаци одела. Остаци костуре бен »Мајсторач, мезаборааног »Мејсторех из Шесте м стотине наших, У крвавом кругу без излаза, у усијаном кругу слободе и вечности,

Доле се плави Пива, као делекм, танкм, згрчени комад челжа. Бело се костурми на сунцу, Дуго, дуго ћути колоне им тако ћутећи још једном прожињстраву, мржњу и славу зеликик мајских дама 1943.

Све су ређи костури, мепомични, не. ми, на литицама Вучењо, ња својим Тим одмориштима — како дубоко, кажо тешко дише огромни бели масив Вучења у икој тишини ове пустоши којом поново корача наша колона де се ње звустеви, да стигне, дз победи! Да горком тутом прежријо све — меше стопе, да сумчаном радошћу прелије уморму, искрвозљену, пржосму земљу!

| љава

аза — на то место Немци су дова- |

Сиво звоно притисло је читав крај —

потпуно очувамидолину са извором Сутјеске, шумовите

Лебршмни. Ниско, сивомутно небо мртво виси над нама, над данима, над да. љечом, мад даљежим опустошеним у лицања градозе, над дрворедима бегкрејног рате, нед пожарима последње битке, над сновиме, над сизероаима ужеса, над згариштима, над врелим пепгелом снова, оним што долази, сунчано и непознато, драго м чудно, очекивано ирвљу, изресло у крви, пупољак што се чудесно раствара из маше горчине, крај лижоља које никада кише нећемо _ видети, у сивој олујмој пустоши им респадању. Мукло, као подземно, тутње негде топови — ноћу, дењу — резгореле су се борбе, исже борбе у Херцеговини — херцеговачке јединице прелаза у контргофанзмау. Полако, као својим небом, лете огромни бердери мед овим белим гребенима. Не знамо где су бити, над кормм традовиме, над којим пожарима, над чијим пролећем. Гребени око нас говоре, камење шапуће, смиће Сутјеска. Голи Волујек зауставља облаже, сиам густи прах облана. Непомична, ста, као језиви знах стоји са – својим зидовима, за остециме својих зидова, непренидно пред људским омиме, згреда некадашње основне школе изгорске, у чијем је пламену нестапо о дњенаст наших рањеника. Пара сунца шибм се као врели дех камења, као делемм доживљај једног ранијег живота, „једног заборављеног мртвог подна под

обешеним небом — треба ићи, треба ићи, треба поново пожопати то мртво | подне,

Деми су сумчачи, Ретки облаци полеко се расплињују у високом плавом небу. Са Волујска, «а "Лебршмика, са далеког _ Дурмитора видљиво нестају плохе смета. Лебршник и Волујам, голи, изложени топлом сумцу, само још погдегде имају велике беле мрље снежмих мемоса. Дотином Сутјеске буја зеленило — леки ветар већ отресе са воћака беле латице цвстоаз на камене стезе обасјене сунцем. Шуме вода, о топовима Саве Ковачеаића, о његовом последњем јуришу, шуми Сутјеска пишем ма самом мавору Сутјеске, поје овде мастаје од неколико поточића и баца се са огромних намених плоха према Дрини, према великим разбојиштима на којима се још увек беле кости

ш су четници 7 Бранчин Лаз и запалили је,'а дзв домаћина убили. Десетгодишња девојчица из куће Стевана Шкиљевића прича;

– али су сњу стоку из — села. Кућу су мам залалили — ствари које смо измели убацили су у кућу и запапили. Убили су дља домаћина из села, један има три сине у брнтеди, Јути Ае. Стално су говорили: Москва! Мосива! = А зашто се нису склонили ти домаћинић — Нису стигли. Једнога су ухватили одмах а другога ка гробљу. Биле је матта, киша, Они су га изненада опто-

гредом. Измели смо и шивећу машину из куће, вли су је оки матоверили. И однели би је де мису запуцели наши из оне шуме, па су побегли.

Згаришта! Згариште!

Читеви су Изгорм у згариштиња, читеза је земља у згариштима која тињеју и проклињу под хладним пепелом пустоши, моје букте у тамним, кишним моћима повлечења и маступоња осветмичке вржије жажву мије золамтио свет, која провирују из бујног мајског зеленипа, из расцљетаних ливада и заноровљемих ораница дозивајући руке, радне руке осветника да изарше велики завет освете м да мад њима стварала чки звмахну.

По кемењеру, уским стазама, _ кроз бујно озељенеле шумарко и тамне ду бодопине Сутјеске промичу |а стада. Мртво зјапа празан, з. К ни топови, разазљене ограде. Као усамљени цњет зацраени се марања или лузе девојачка, се црном траком око са чудмим, отсутним погледом, измемогли земљу пражсконска дрвена релице _ Сусгела је старица гомећи вола, неспретно скакуће десеттодишњак држећи — слабим, нељештим рукама ручице,

Небо је емсоко, бескрајно високо, м плаво,

Далеко негде топови тутњи тутњи