Omladina
Страна 6
Конференција делегата средњошколаца Србије
У Београду је 15 овог месеца одржена конференција делегата свих средњих шкоља из читаве Србије. Конфе. | ремцији је присуствовало преко 200 |
Ово је прем пут да се у Србији држи конференција на којој зе. једно ђаци и професори дискутују о проблемима школе, о побољшању маставе и учења.
О просматном раду и просветној политици дао је реферат Бранко Суче«ић, Он је говорио о школству у бизштој Југославији, Просвета м школе насу биле приступачно широким _ народмим слојевима, Затим је товормо о данашњој просастној политици, о демократизацији школе ,о организацији курсева за прерасле који су суделовали у НОБ м тако изгубили вроме школовања. Зоран Жујовић члан Главног одбора је поднео је рефергт: УСАОС решавању средњошколских задатака о је истахао главне проблеме у лог садашњем раду по средњим школаструктури и одмосу осталој омладини у школи. УСАОС треба правилно да об. јешњаза однос према учењу. Ом треба дз буде најбоља помоћ наставника у
веспмтању омладине.
Главна питања по којима се развила дисжусија бита су о новом односу ђака према учењу. Данашња лозинка сааног средњошколца треба да буде: више мања, више успеха. Већом дисцитликом у школи, развијајући међусобно помоћ, стварајући група за учење појединих предмета, помажући _ слабијим ученицима — ђаци ће стећи велико знање које је потребно грађанину маша мове државе.
Врло важан проблем у школи је питање школовања сиромашне м сељачке деце. Предложено је да се уз помоћ мародче власти приступи што бржем организовању интермата м ђачких мемам. је
Од средине марта ове ПНЕ почео је да излази „Билтен, који је Центролни одбор УСАОЈ-. си број „Билтека“ има четири посебиг врсте, то су: Вести из организације, допнси, Преглед светске омладинске штамла и Омлодннски редови,
У „вестима на икзеција“ — даје се преглед свих акција које предузима маша омладина у појединим федорелним јединицеља; ту су не пример подеци о скупљању прилога у новцу и намирницама, о раду омладине у појединим предузоћима, на сеча др. у борби кукуруза, рад, приредбе 6 време Светске омладинске недеље, ратакмичења, омладинске конферен-
говоре такође о скему тоза; семо ту више мису подеци и бројже, него су сва омладинска мастојања пропраћена крећим цртицама. Тако у првом броју „Билтена имамо допиЋосића, Олизере ЖиваноХуске, Томљеновић Милке, Д. Мсаковића, Николић Јелене, Крсте Росића, Маринковић Коте, Бранка Бакотића, Никнце Бетића итд. Друг» број „Билтема" доноси дописе од Милеве Слијепчевић, Ћурчић Ђорђа, Михајла Лукића, Жике Бурђежића, Анкице Угарковић, Драге Јен Бушко Франице, Мане Галоваће помаку горњих двеју врста „Билтене", наше омаадимске организације ДОбиће _ прегљледнију слику _ целокупног Рада који извршеве омпадина, широм наше земље, по тежућим, конкретним зедециме.
„Преглед светске омладинске штамге“ даје приказ реда н борбе, уопште сав живот ми напоре омладине страних земаље.
Наша омладина ћа се тако поближе
основу — матермјала, превода омладинскик их земаља.
нОмлединским радовима" су штамлеме литерарније ствари које пише омледина, као ма пример, поједини дужи описи из борби, из рада, затим ту су песме, репортажа, питерарме цртице, одломци итд.
Ти радови могу послужити или за омладинску штампу мили за разне приредбе, уопште за културно-просветми рад омпедине .
Од омледињсних прозних радова до сада су изашли ови: Дрег. Милошевић — Ми долазимо! Младен Ољече —
листова — дотич-
На веродрому; Душко Спахић дуј се „земљо; М. Мледмнов — Један Ави ма мору; Боројевић Бранка — Они | амте Изен Прењуж | ; Славко Ж,
Од песама објављене; _Винодолсжи — Дрвени бродови; Љубица Конмар — Звијоздо петокрака; Морне-
ричка, спавали морчари са патролног | чамца „Шкемпа" И ПОС-а; Пера Врга — Пјесма о рушењу пруге; Видосав Петковић — Нови ден; Душан Дрча За Тита.
Нарочита је пажње посвећена зној ћивању м таве омладине. Не дозволити да бе |омладина цепа на исбитним Ина несо
ОМЛАДИНА
тета вест и помоћи ђацима да м у
у времену |стекну ко више знања потребних за живот.
У питањима школе, учење, на на физжултуре, рада ка обради земље м помоћи фронту, ма културно литерармом раду.
Професори су ставили себи у зеда- |блема.
так да ће радити на подизању квали-
ИЗ РЕЗОЛУЦИЈЕ
са конференције делегата средњошколаца Србије одржане 15 |М 1945 г. у Београду
1. У мспуњењу наших с задатака парола мора да буде: „Више знања, њећа корист народу“. Да бисмо то остверили, морамо пре свега изменити свој однос према учењу. Дожх се раније ве ћином учило само за оцему м диплому, ми сматрамо да треба учити ради стицања што њећег знања, де бисмо што боље свом нероду. Не то нас обавезују наши пали другови омлединши, борци који се м данас са пушком у руци боре ма фронту, да бисмо ми у слободи живалм м развијали се м да бисмо читавом нашем народу изградипи бољи живот
2. Да бисмо то постигли штовати моставнике, чувати њихов углед им ауторитет, јер је превилен одмос између маставника и ђака осмовни услов да се заведе дисциплина, праампно функциомкс и мови дух у наше школе.
Треба констатовати да у нашим школама има још доста меставника који су
по-
у Фе духу м који м данас покушањају АЗ омету демократизацију маставе школе. Тако на пример директор једне средње школе истерао је из школе ђеже, удерника с Црног Врха, зато што мије могво де опревда изостанак из школе абог реда на сечи дрва. Ми тражимо од нашс мародне аласти м органа просвете да се тактим маставницима онемогући рад ма веспитивању омладине,
2. Док је у школама стере Југославије био спречен приступ омладини широних мзродних слојева, услед рђавих материјалних прилика, денас кед ние држава коће да да образовања чи' становништву ми ћемо уложити да смагв да се омогући школовање м рад“ мичкој ми сељачкој омладини из њајспромашнијех спојева нашега нерода.
сто време сматрамо да требе р ан сва сжодочанства добијена за време окупације, з марочито матурско адоченство.
је дару. гарнца Митра Митровић Ђилас, о мимистар просвете фидералис Србије. Саојом дискусијом ома је допринела мно| рашчишћавању средњошколских про-
На крају је домесена резопуција.
4. Ми желимо и радићемо ме томе да се у средњој шкотм резвије много већи хуптурно-просветки рад, него досада, а то ћемо постићи радом у литерерним секцијаме, читасницања, резмим Мултурним предавењима итд.
5. Средњошколска омладина је увек била заинтересована спортом, зли је сењо малм део био у стању да се њи ме бањи, Домас ми хоћемо да се физхуптуром бави сааки омладинац,
6. Главим о задатак нос средњошколске омладине је учење, зли ми не смамо заборавити до рат још траје м да је привредна обнова наше земље један од мајкажнијих проблема наше власти и зато морамо де добар део свога слободног времена посветимо раду на о6мови наше земље.
7. Кроз четири године борбе организација Уједињеног савеза антифешистичке омладине Јутослевије па |
Била праоборжа. вронаг фешнања. УСА| ОС у шхоли треба дз буде најбоља помоћ настесмицима у веспитевању неша омладине.
8. За испуњавање свих тих задатака
потребно нам је м проширкти, учврсти-
тити ми продубити јединство, де сви сред“ у
је
ки снагу наше омладина и нове држе
Одмах после ослобођења чим су почеле отварати школе, _ фашистичка реекција је покушало м надаље гокушева да то јединство разбије м смете разумевање, другарство им редовну моставу, Непријатељи народа, омладина и самни средњошколаца покушавају да створе раздор ма питању веронауже, мопитао итд. уносе анархију и недисциплину у школу. Ми ћемо се борити против таквог ненародног рада фашистичких елемемата у школи и онемогућити а да ставрају расцеп међу омладином.
.
Број 41
Вратиле су се омладинске бригаде из Срема
Вргтиле су се меше редне бригаде |
Ми нисмо радили само физички, већ
из Срема, То су оми омладинци који|сто се у исто време уздизели култур-
су пошли пуни заноса и љубввм да помстму своме народу у Боски, Лици и Дапмацији. Препламули од сунца, о-
смо јасну слему свага омота што су у-|вине,
Федили у току од месец деча. Ево ште су нам испричали:
сећали смо се одлично, јер смо већ од првог тремутжа намшпи ма срдечан пријем домаће омладина им сељака. Кад смо долазили, измшпа је омладина свих села са заставаме м песмом да нам пожели добродошлицу, Много имамо да захвалимо за успешан 3авршетак рада срдачном односу између нас м мештана, јер нас је то јечало и потстицало на
Зе оргенизецију рада поделили смо
ла у дтојке, тродке и петорне. Нејбоље Пре дате су паре а сљ
међубитаљанско; тако смо тим па чењем јеш више појачали успех у реду. Када смо дошли, мишљење је било да нећемо моћи да постигнемо у реду оно што постижу сељаци. Али, доцније, нешми другови и другарице су уложитш" велику вољу и полет имели много успе:
мо м политички. Организовали смо издавање четних и бетаљонских зидних мсвина, читање разних брошура м дневне штампе. Осим тога, оргенизовали смо политички курс, давали усмене но-
, одржавали утакмице м разне друте приредба. У сламу томе учествовали смо сам, са жељом да што боље успемо и што више научимо.
Ми знамо добро да се демас имшта не прославља ка банкетима, нето да се прослежа сееког великог о догађаја мајуспелије обавље _ месебичним, _ пожртвованим ми самопрегорним _ радом. зе народ. Трудили смо се да мспунимо задатке који су стављени пред нас у Омладннској недељи. М ударнички смо успели да удвостручимо резуптае, одрекли смо се једмог следовања хране за борце на фронту, обавезали смо се да ћемо сви дати кра за рањенике, писапм смо писма друговима ма фромту. Издали смо више бројеве зидних мовина, одржали неколико утежмице у футбалу, крос-комтрму ми шјожу,а
Тако причају омладинци који су врштилм пјуришск на кукуруз м који су успешно обазнли »чишћење« терена од шеше и сунцокрета, у току недеље "врогећне офанзивеч.
Тако се боре
омладинци
Прешњевим друмом, у правцу поло. жеја поломо, на штахама иде борац, о|младинац ТУ крајишке _ бригаде Саго Мандић, Ом је из Босенског Грахова а суделује у борби већ од 1941 год. Седа иде у посету својој бригади м дру-
у је мина однела кеде се једног зимског јутра провлачио кроз густи шитраг.
Без једме ноге прешао је 50 километара пешке. Ништа га није зауставило. Ни бол ни умор. Његова љубав и оданост друговима им борби гомиле су га
да им се врати. нАко ми штаб бригаде дозволи, отићи ћу м без когв на фронт. Хоћу да се | одлучно – омлединац
ДВЕ БРИГАДЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ ДИВИЗИЈЕ У ОМЛАДИНСКОЈ НЕДЕЉИ
Деми прославе Састске омладинске недеље зетекли су две наше бригаде на | одмору у мечванском срезу. Овога пу- | та су борци славних бригада просљавилм ове дане подаље од куршама м ровова. Мпах, истим сламом мојим бију Ме приомули су оми раду, славећи
У втаи поцрнеле руже, ноје су давна, = можда пре неколико месеци пу
стиле мотижу, чекић, де пригрле пушку; седа су узеле перо. Пежљиво, дз не мзостеве ни мајмењу стварчицу, они су писали свакога дена у току Светске омтединске недеље. Седем билтена у
седам _дана мздела је једна бри теде! Руке које су на око грубе, које чини ти се могу тек пушку
де милују, написале су, У бројева Билтена, Г. ри, које је омладина унела у борбу ту.
Београд, 15 |У 1945
кући непријатеља, које мичења током Савтске
НЕ ЗАБОРАВЉАМО!
Звочини Дражнимх четника над српском децом у Србији
|деље, говори из њик жеље, да оно мето времена које проводе на »одмору“ отму пушци им даду перу.
Друга бригада издала је у току недеље и један билтен, три батаљонска уепних и десет зидних Ен другова је
ше, па чек
по деситиолиини: чика-Младен из
ток батаљона, који никада нија им
сањео да ће под старе дане »прогледатим Борци који су безброј пу ли како се туче ои којм су у својој оглободилачкој мис прешли готово сву нашу домовину, остављејући за собом слободна села, поља м градозе — овог пута су поново рекли м
и да бити Титов војник значи
доказал бити добар борац и културан човек.
ИЗ МАКЕДОНИЈЕ
У велиним дачима када македонски народ бира своју прву народну владу, мекедонске омладина доживљује још једну светковину, прославу Светске о-
Први ден недеље, пошла је мажедонска омладина у поља, на ДЈ друмове м уништене воћњаке. Тога дена је она манифестовала свој радни полет,
Седам стотина омладинеце мз Скопње ископало више од 5:000 рупа за засаћивање дрвећа, у Тетову је омпадина редкла ка реседнику м даља 160 редмих дана, док је 230 омладинаца сабирало баггамово семе.
придружила и албанска. Шездесет њих поседило је велику количину младих седмица у гимназиском парку.
На митинзима, маннфестовано је братство мажедонске, влашке, албанске и
младимнска спортска делатност. Футбалске утакмице, трчање, бициклистичке трње им многа друга спортска такмичење одржана су го свим градовима па и селима. Дани омладинске недеље оживели су у мистоме смладину Македоније, покренули је у активан брзи темпо рада којим ома маставља и денас после проставе омлодинске недеље,
У Куманову македонској омладини се _
А си ВС |
деј а.
ром