Opštinske novine

Страна 270

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ашца у даљој будућоости у даиашњем стању н под данашњим услоиима све се више доводи у питање. Поред центјралног дела града немогуће је даље толерирати постојање периферијских насеља коуа еу права ругла, изграђена без икаква система, извор меогих зала н болести итд. Београдска периферијска насеља из дана у дан еве су актуелнији проблем. Не пргтерујемо кад кажемо, да предграђа Београда у свом највећем делу представљају данас једаа од највећих и најтежих проблема наше комуналие политике. У колико се већ гА а«ас «е би могло приступити решавању тог< ггатања, оно ће у будуће поетајатм све прешнијим, а уједно ће се и ове више отежамати његоао решење, сем ако не наступи ситуација да се, услед извесних околноети, појача пргалив са периферије цвнтру што није искључено када се прилике нормир.ају и етабиливирају. Ј.Треба :све учинити како би Беотрад, појред спољне репрезентативности улица и тргова, добио и што више унутрашње садржине, Еише зеленила, светлости, вавдуха и живота, Треба га учинити лепим !ве само у естетскочм него и у културном, здравственом и социјалном погледу" (Д-р М. Стојадвновић -— Од Сингидунума до модерног Београда). Да би се ово постигло прво се мора приступити свестраном решавању оеновног питања — питања периферијских насеља у којима живи под вајтежим околностима огроман део београдског становништва. Како (су настала периферијска насеља и под којим су се условима развијала? Како је постанак и развој тих насеља утицао на цели градски развој? То< су питања на која треба претходно одгов10|рнит, да би се утврдиле извесне чињенице, које служе као- подлога за проучавање проблема — где је излаз из данашње ситуације. По осдобођењу Беопрад је иостао цеитар уједињене Краљевине. Као политички и адмиЕистративви центар 'Београд је од првог дана ослобођења почео да привлачи велики број људства. Чиновнички апарат це1нтралне управе знатно се увећао. Обнов.а иривредне ради1НО1СТИ, која је цветала у доба иифлационистичке конјуктуре, привлачила је, такође, све већи број радног света. Међутим, станбени капацитет порушеног Београда није могао ни из далека да ирими сав тај прираштај. Отуда се већ у првој години по ослобођењу у Београду

јавља станбена криза у својој најоштријој форми. Земљишна рента у Београду пење се на фантастичне цене. Истина, та је појава после јрата заиажена готово у свима велиним еаропоким градовима, ^али се нигде није појавила у тој оштрини као у Београду. И за ово има објективних разлога,.које ћемо ниже из. ложити. Државна управа, налазећи се у периоду свестр-аног организовања, са многобројиим задацима на свим.а пољима и с друге стране са ограниче1ним финансијским средстЕима, није могла у то прво време интервенисати у санирању станбене криее изградњом станова барем за своје чиновнике. У истом положају налазила се и општина. Није се могла вршити изградња (насеља за еиромашније слојеве. Из својик средстава општина то свакако није могла учинити. Трећи извор, који је могао послужити ублажењу станбене кризе био је приватни капитал. Међутим, та страна уопште није могла доћи у обзир. Рат је исцрпео и физички и материуално; многе је капитале уништио, а услови за брже формирање нових капитала нису били ни мало повољни. Тако се може објаснити чињеница, да се у то време оштре станбене кризе није могло створити ни једно прађевинско друштво које би преузело изградњу читавих комплекса станош и кућа и ове продавало, као што је то био случај у миогим европскнм градовима. Дакле, три главиа финансијска извора за 'санирање станбене кризе у то време нису могла доћи у обзир. Једини и главни извор били су Државна Хипотекарна Банка, имућни привредници и јавне институције, које су подизале зграде за своје поеловање. Капитали за лрађевинску делатност из ових извора пласирани су углавном у центру и његовој најближој околини т. ј. у даиашњем централном делу града. Али, ма колико да је грађевинска обнова Београда напредовала, и ако су место рамијих привемница и једноспратница ницале вишесдратнице, а празних плацева ове више нестајало — етанбена криза р^азвијала се и трајала је пуним темпом. Још увек велики део становништва престонице остајао је без станова 1 . То су били махом сиромашнији грађапи, који нису могли плаћати басносло1вно виооке кирије. Кврија је у то време односила 40—60% прихода. У таквој ситуацији наетаје експанзија пернферије београдске. Под утицајем баснословних кирија