Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 27^

ниновом извештају. Ту су заступљени енглески, фраицуски, руски, иФалијааски и румунски сли-кари, купљеви са па-сијом једног љуоитеља слика. Цела збирка представља обиље личног интереса Њ. В. Кнеза Павла, за сликарске манифестације и за све изложбе, које је он посећивао по Европи, у сеом младом веку. Заступљене еу разноврше и мнопобројне технине: уљена боја', пастел, акварел, гваш, оловка. Највећим делом срећемо енглеске сликаре, са н>пховим пејсажима, мртвом природом и псртретима. Близу шесдесет елика, пробраних и сасвим разноврсиих, илуструју савремено енглеско сликарств '0 и пружају београдском шетачу кроз Музеј Кнеза Павла, довољну представу о уметности кичице под замагљевим небом Енглеске. Најстарији од њих је Еотс, са једним ретко виђеииЈМ и типичним енглеским портреом. Холвеј је заступљен са маринским мотивима, Чарлс Кондер, са вајбољим квалитегима импресионистичке школе, затим један пе.Јсаж од Марка Фишера. Знани у Енглаској Џои Лавери, Хенри Ламб. Пол Неш, Клозен, Мансон, Фишер — Праут, Ванеса — Бел, Вуд и други заступљени су у музеју са својнм допадљивим платнима.. Са њима је и један од носилаца најмлађе струје у енглеском сликарспву: Дункан Грант. Две по-следње собе заузимају енглески акварели, који су по мишљењу самога кустоса музеја г. Кашанина, нарочита драж и музејска драгоцеиост. Можда нигде није дато за последње пола (века више и бољ1И1х акварела него у Ентлеској, где је т-а техника дошла до авршенства, по лакоћи и нежноети, по 'в/аздушастој прозирноети и паучииастом ткиву. Заједно еа акварелима, коп'е еу дали Сибил Волкер, Викаии. Линтот, Блен и други, стоје и два ванредиа гваша, једииствена по богатом и топлом колооиту. Заиедгао са њима је и један цртеж Аугустуса Поиа, чија је слава одавно прешла границе Енглеске" А затим, г. Кашанин, осврћући се на знаменита Фоанпуска платна ко^је наш Музеј Савремене Уметности од сада чува, вели: ,,Мећу Французима на прво место долази велики Камил Писаро, од кога музеј има један акварел. Од других француских сликара су Жув и Скот, сваки репрезентован по једним, већим платном. У Француској је живела али руској уметности припада славна Марија Башкирцева од које је остало само неколико слика а међу њима и ова која ее налази у Музе.ју Савремене Уметности у Београду: а то је поотрет Кнеза Божидара Карађорђевића, К01ЈИ је био и сам уметник и књижевник, портрет рађен 1883 г. у ванредном, оивом тону, у духу школе Бастијен —- Лепаша. Ту је даље у истој соби биста девојке од рускот сликара Харламова- коме се придружују још два руска

Марија Башкирцев: Портре поч. Божидара Карађорђевића

уметника: Велтен е композицијом и Николај Кузњецов с два жива^ портрета. Савремено италијанско сликарство претстављају Артуро Ночи, Бускаљоле, Алфредо Мулер и Корнос, прва тројица- са по једипм пределом нежних особина а четврти оа строгим портретом кнеза Алексија Карађорђев1Ића, у целој фигури. Румунских сликара има два: Попеску и Северино". А к томе, иосле овог осврта, ваља додати најноеије аквизиције: француски одељак Музеја, к0 |ји: се недавно формирао. Наш посланик у Паризу г. Мироелав Спалајковић, поштујући иницијативу младог и оеећајног Кнеза, прикупио је један знатан део платна најно1Еијих фраацуских мајстора, који ће чинити част Београду. Када овог пролећа или лета-, ститне накиадна пошиљка из Париза, онда ће несумњиво овај француски, репрезентативви кут нашег, београдског Музеја Савремене Уметноети бити 31н:атно огњиште уметности, достојно поеете зналаца и љубитеља са стране и свакодневног осврта наших младих поколења, која имају много да се уче од претходних мајетора. А темељ, на коме ће од сада та уметност почивати, чврет је и постојан.

<жх$х$х«>