Opštinske novine

Д -р Марија Илић УМЕТНОСТ И НАРОД — 0 музеју Њ. В. Принца Павла —

„В тајанствених обопшџајушџих пуцјах искуства есц тот международни јазик, ка. тори свјажет всјо человјечество". Рерих. Народи у св'0'М раавоју пролазе мјноге фазе пре него дођу у могућност, да ее интанзивеије и у већим размејшма по.свете уметн()'С'Т'Н тако, да се она иретиори у један од елемената самог њихоеог жиеота. Ношена својом унутрашњсм великом снапом, уметност гголако ипак побеђује, јер — кано лено каже сликар Рерих — најбоља орца увек згаају, да лепота као и знање нису ни раокош ни привилегија, већ радост која припада целом свету, да лепоту као и знање треба уноеити у н-ајшире иародне масе, да <о®е две силе удружене усађују у народ оенове, које еу доетојне личног и друштвеног. „Стварање је" —' шели ова.ј уметник —• „молитва духа-, знање — мовак народа! Међу народним покр'еТ'И'Ма највеће ће место заузети ионовно процењивање вредноети рада, чија ће мруна бити: |ств!ар'ање и -знање, за то ће код нових иомољења прВ10 мебто заузети: уметноет и наука, док ће државнИци на овоје заставе иаппсатп њихова нмена.". И Ре|р1их, иао- и генијалЕИ француски филозоф - иееник Гијо нпде у умеТности најјаче средство за етварање оних вити, које ће постеиено повезати цело човечанспк) у једну интимну заједницу, чији интерееи; веће бити! дивергентни гаећ конвергентни. Уметноет, којој је додељена једна тако велика улога, не може и ве сме оетати занемарен-а. Све мо^менталве жртве бледе пред 10'ним великим е чим она узвраћа. И доиета пре или поеле у сваком вароду, у овакој ередини истиче се ред људи, низ мецената, којИ потпомажу и уметника и уметноет скупљајући уметничка дела, вавешТавајући их касиије евоме народу као вајвећу светињуИуРусији иван руских граница опште је понзато име московског трговца Трецјакова, који је оав свој велики иметак употребио на

прикупљање рускик уметничких дела, да касније целу евоју осромну галерију још за свог живота поклони родном граду и тим сам себи вехотице сазда иајвећи и најтрајнијн споменик. Пооетиоц Трецјаконе галерије излази из ње с дивљењем и прсма велииој руској уметности и с пијететом према њеном ствараоцу. Евоцнрајући његову успомену, Рерих вели с дубоким поштовањем, да је ов<а:ј ћутљиви седи човек у великој шубари неуморно посећивао све изложбе, да га нишга није могло задржати, ако је сматрао, да је дело вредво. К уметнику 'почетвику пењао се он по мривим степеиицама у његов мали атеље. Био : је први код довршења слике, први код отварања изложбе. Ко би могао одредити, колико је ова галерија Трецјакова допринела за разумевање, штовање <и љубив премл руском вароду, колико ли сличне галерије уопште допривосе за

Голубовић: Портре девојчице