Opštinske novine
Стр. 180
општинске новине
га индивидуалистички. Николајевић није индивидуалиста као Ибзен са његовим Солвагијем, Пер Гинтом, Габриелом Баркманом и другим чудним норвешким личностима, тако чудним да вам се чини, да гакво само једно једино лице постоји на свету и то оно које је Ибзен оцртао. Николајевић је реалиста и то у позитивном смислу те речи. До душе он је за сада више негативан, јер ће наше затровано друштво још за извесно време бити више негативно него конструктивно. Николајевићев је Стеван непрактичан, али честит човек; материјално пропао баш зато што је филозоф 5ш ^епепк. А Плаовићев Стеван је дегенерик, и у последњем чину, кад се убија, више личи на невештог конференсијера, који чита публици, него на глумца интерпретатора једне тешке али и захвалне улоге. Плаовић, који ће заменити Добрицу, и који мора имати лепу будућност, треба ове примедбе да прими срцу. Јаков, протагониста комада, кога је играо Д. Гошић, био је одличан. Овом је улогом Гошић потврдио опште мишљење, да је он један од најдаровитијих чланова београдског ансамбла. Са мало мање нервозе био би овде, као Јаков, савршен. Још да није
било њега, слуге Лазара, и само у једном делу мајке Христине (г -ђа Луковић) комад би на позорници био потпуно измрцварен. (У свима београдским комадима Николајевић има једног филозофа слугу, Јована или Лазара. То су обично моралне и филозофске природе. Чудно, да Николајевић тако деликагне улоге досуђује слугама, по правилу лумппролетерима и пауперима, који су обично чанколизи и носиоци свега другога пре но високих етичких особина!). Гошић је, као што рекосмо, незаменљив као Јаков. Само не би било згорега да мало ограничи онај крти, бездушни смеј, јер га тако често злоупотребљава да се по некад у многоме промаши утисак. ( * Београдска драма Преко мртвих садржи прегршти бисера, али бисмо јој на крају, учинили још .један приговор. Она је сувише песимистичка. Дух у њој долази до самоуништења. Ако Николајевић буде дао и позитивну страну Београда, бар онолико колико .је има, управо ако нам буде претставио ону борбу Новога, које се бори са мрачним странама наше психе, —• Душан С. Николајевић ће довршити своју велику мисију у нашој драмској књижевности.