Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 861

храна животињског порекла; али те киселине долазе и од угљеничне хране као што је разна храна од производа жита, а у првом реду хлеб. Те киселине утичу на закречава•*>е артерија и убрзавају старост код човека. Биохемијски процес у организму човека врши се правилно само тако, кад се примењује храна са материјама које не мењају нормалну равнотежу организма и у главном она храна која неће да увећава ни киселину нити основу њену у организму. И сам се г. Д-р Павловић слаже са овим, јер у бр. 18 „Београд. општ. новина" за 1930 г. на стр. 991 каже: „Наука о исхрани човека истражује квалитете које у себи садржи храна и открива, притом, оне супстанце и коефицијенте који исхрањују људски организам на целисходан и рационалан начин. Азот, беланчевине, масти, угљени хидрати, витамини, калорије, јесу за науку термини"; а на стр 592 бр. 9 за 1931 г. каже: „Према учењу физиолога, дакле најкомпетентнијих за питање човекове исхране, нужна је и неопходна једна хармонична расподела хранљивих квалитета код узете хране: беланчевине, масти, угљених хидрата, витамина и азота. Пропорција тих квалитета је од пресудног значаја за нормалну исхрану". Ето овде смо са г. Д-р Павловићем на истом терену у питању правилне исхране и она је допуштена само кроз правилну пропорцију тих квалитета хране. Ту правилну пропорцију по новој науци врши храна која садржи витамине, чија је улога да растварају хранеће материје и бране организам од штетних утицаја од неправилног храњења ко је долази било из незнања било из урођене рђаве навике у исхрани, или — што је у Београду случај — услед недовољне и сиромашне исхране. Тако, новија наука признаје за најцелисходнију и најрационалнију ону храну која садржи витамине. Витамини су нови хранљиви састојци, који су најпотребнији за живот организма, који дају нормалну и економичну храну и који се сматрају азбуком живота. То су сићушне материје, које се налазе у људској храни у минималним количинама, али чије је дејство на живи организам тако велико и значајно, да кад би по неком случају лишили храну од њих, организам би се разболео од тешке болести под општим називом авитаминоза. Засада је наука утврдила пет одлика витамина, сваки се одликује карактерним утицајем или на здравље или на продуктивност организма и недостатак сваког од ових витамина појединачно у људском организму проузрокује појединачне болести, које могу да доведу до смрти. Најчешће су болести очна: ксеродипалмија, затим пелагра, бери-бери, скорбут и рахитис. Скорбут може да се појави и као епидемија када се људи тешко снабдевају храном, која садржи витамине. Витамини се највише налазе у биљној

храни: поврћу, вариву и воћу и млеку и млечним производима. Због овакве важности витамина у људској исхрани, а да би се њихова улога боље утврдила вршени су лабораторијски опити са поделом хране у две групе, који су донели ове резултате: Прва група хране у коју се убраја месо, зрнаста храна и производи од ње као: брашно, хлеб и друго садржи више или мање беланчевине, масти и угљених хидрата, који су од особитог значаја за организам, али се у овој групи хране налазе још и минералне соли са киселим карактером које су штетне за организам. Друга група хране у коју се убрајају кртоле, лишће, млада зелена зрна од варива, поврће, воће и у опште биљна храна, да садржи врло мало беланчевине, масти и угљених хидрата, сем изузетака наведених у таблици, али да садржи минералне соли основног карактера, које су потребне и корисне за организам. Поред овога храна у првој групи или нема или има сасвим мало витампна, а у другој групи је садржина витамина врло велика. Прва група хране сматра се концентрисаном и као таква она је основ за све болести стомака, црева и крвних судова. Друга група биљна храна — даје у непромењеном стању све хранљиве материје и животне сокове. Великом употребом хлеба и меса при јелу у организам се уносе многа фосфорна једињења беланчевине, која су штетна за организам, јер у њему стварају и гомилају многе соли, које га хронично тру.ју и стварају услове за болести авитаминозе. Живи се организам стара да се ослободи ових штетних утицаја избацивањем кроз бубреге у мокраћи. Зато је беланчевина у биљној храни боља од оне у месу и има већу биолошку вредност, јер се не распада у организму, као што је случај код беланчевине у месу, а витамини помажу лако и брзо варење других хранећих материја и лако их организам апсорбује. Што се тиче целулозе у биљној храни за коју г. Д-р Павловић каже да је бескорисна, кад биљну храну процењује и да преставља један баласт за органе за варење, то је такође погрешно. Напротив, целулоза у биљно.ј храни потребна је за органе за варење, јер има лаксативно дејство и испуњава .једну корисну радњу код варења хране, ко.ја помаже да се храна лакше креће по цревима и избацује.*) *) Соли као натријум, магнезијум, капијум и калцијум које се опет налазе у биљној хранн заједно са целулозом помажу ову корисну радњу избациваља непочребне хране. Та корисна радња састоји се у овоме: После усисавања хране из хранеће каше усисава се и знатан део воде из те каше; остатак воде из те