Opštinske novine

Стр. 490

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

чевина и соли има нарочито угљених хидрата (скроба). — Свеж хлеб је теже сварљив од „бајатог", најсварљивији је подгрејан хлеб. —• Кора од хлеба је хранљивија и сварљивија од средине. — Бео хлеб је сварљивији од црног, али зато садржи мање беланчевине (глутеина) и форсфорове соли. За исхрану извесних болесника (диабетичара) справљају се нарочити хлебови који садрже мало скроба (10 до 40 на 100). П о в р ћ е. — Има зеленог поврћа и сувог поврћа. — Зелено поврће (купус, кељ, боранија, млад грашак, патлиџан, разне салате, и т. д.) садржи врло мало хранљивих материја (угљених хидрата и беланчевина), па према томе има малу хранљиву вредност; употребом зеленог поврћа уносимо у организам нарочито минералне соли и витамине. Сува поврћа (пасулз, грашак, сочиво, и т. д.) имају врло велику хранљиву вредност, јер садрже велике количине беланчевине и угљених хидрата; хранљиви састојци сувог поврћа налазе се у ћелијама са опном од целулозе, која се тешко распада под дејством пробавних сокова, зато је боље, у циљу повећања сварљивости, употребљавати суво поврће у облику пиреа. Воће. — Разне врсте воћа врло су корисне хранљиве творевине. — Крушка, јабука, шљива, грожђе, малина, лимун и т. д., т. зв. накисела воћа, садрже у себи: разне шећере (гликозу, левулозу и сахарозу), фосфорове соли и органске киселине (јабучну, лимунску, винску, и т. д.); слатка воћа (банане, смокве, урме и т. д.) садрже врло много шећера (некад преко 80 на 100); орах, лешник, бадем, кестен (т. зв. брашњаво и зејтињаво воће) садрже доста масти и угљених хидрата. Употребом воћа у организам се уносе сем хранљивих материја још и минералне соли и витамини; кисела воћа, сагоревајући у организму, дају карбонате који, својим присуством, неутралишу киселине које постају у организму при сагоревању беланчевине. Сварљивост разних врста воћа је различна: грожђе, поморанџе, брескве спадају у најсварљивија воћа; јагоде и диње су теже сварљиве. — Компоти и пекмези сварљивији су од живог воћа. Кора и кожица воћа тешко су сварљиве. 3 а ч и н и. — Паприка, бибер, лукац, сирће, слачица, рен, ванила, лорбер, першун и т.д., сви зачини уопште, употребљавају се у циљу да се разним јестивима да пријатнији укус. Хранљиву вредност немају готово никакву; у малим количинама употребљени, делују повољно на лучење пробавних сокова; у већим количинама употребљавани дуже времена штетно делују на слузокожу желудца и проузрокују њена оболења. Куњска со, шећер, ајвар и друге неке хранљиве творевине могу с правом да се смаграју и као зачини.

П и ћ а. — Под овим именом подразумева се свака течност коју уносимо у организам, а која не' преставља неку нарочиту хранљиву вредност, због чега би је морали уврстити у хранљиве творевине у правом смислу те речи. Вода је најглавније и једино неопходно пиће. — Вода коју пијемо не сме да садржи: ни органских материја у распадању, ни микроба, ни отровних минералних соли (олово). За воде које садрже и сувише минералних соли, нарочито кречне воде, каже се да су. тешке, јер их желудац тешко гтодноси. Минералне воде садрже у себи више минералних соли и гасова него обична вода; ове воде употребљавају се обично у циљу лечења. И здраве особе могу да пију минералне воде; најпријатније су за пиће минералне воде које садрже угљену киселину, то су т. зв. киселе воде (буковичка, тспличка, роичка ит.д.). Чај, кафа и разни тејови врло су корисна дијетална пића; — здраве особе могу да их пију, али треба избегавати прекомерну употребу кафе и чаја. Вино, пиво, вино од јабука, купина, крушака; ракија и ликери спадају у т. зв. алкохолна пића. — Сва ова нића одликују се баш садржајем алкохола; сем тога садрже још и неке друге супстанције. — Вина садрже: алкохола од 40 до 130 гради на литар, винске киселине, танина, минералних соли и још других споредних састојака; бела вина садрже више киселине, а црна више танина; стара вина сдрже мање киселине и танина од младих вина. Слатка вина садрже непреврелог грожђаног шећера; шампањизирана вина садрже угљене киселине. Особине вина (њихова хранљивост и лековита вредност?) зависе пре свега од врсте за њихово справљање употребљеног грожђа и од њихове старости. Пиво је алкохолно пиће које се добија ферментацијом јечма (или других цереалија); садржи алкохола, шећера (и декстрина), азотних материја, угљене киселине, минералних соли (фосфата), горких продуката и др. Вина од воћа (јабуковача и др.) садрже мало алкохола, те су зато, а и због других својих особина, препоручљива; због малог садржаја у алкохолу лако се кваре, као и сва вина безалкохолна. И т.д. Алкохол као храна. — Да ли је алкохол хранљива материја? О овом питању се расправљало врло много, и још се о њему расправља. Научним испитивањима утврђено је да алкохол унет у организам сагорева највећим делом, претварајући се у угљен диоксид и воду; нађено је да 1 грам алкохола, сагоревајући, даје 7 калорија, те је обзиром на то висока хранљива вредност. Алкохол дакле може да се корисно употреби у исхрани; његовом употребом мож<емо да уштедимо у другим хранљивим материјама. Сем тога алкохол, надражајући желудачну слузокожу, изазива обилато лучење желудачног сока. Али, све ове добре особине алкохола испољавају