Opštinske novine

2*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 491

се само онда кад је употребљен у малим количннама; употребљаван у већим количинама стално, алкохол је најопаснији отров за организам. Пошто алкохол није као храна неопходан нашем организму, пошто већина људи не уме и не може да се умери у потпошњи алкохолних пића, — препоручљиво је да се алкохол односно сва алкохолна пића употребљавају само по лекарском савету. Што се тиче питања забране потрошње и продаје алкохолних пића, оно је много више социалног и економског значаја, те према томе не улази у оквир наших излагања. Г. — Витамини Поред беланчевина, масти, угљених хидрата, минералних соли, воде и кисеоника, нашем организму (за његово развијање и вршење животних радњи) потребне су и извесне супстанције познатог или непознатог хемијског састава, које носе заједничко име: витамини (споредни фактори исхране или споредни фактори растења и равнотеже). Ова чињеница откривена је онда кад се покушало, у циљу експериментисања, са храњењем животиња вештачки спремљеном храном: у место природног млека давана је младим пацовима нека врста вештачког млека, састављеног из пречишћечих беланчевина, шећера или скроба и масти, са потребним минералним солима; нађено је да овако храњене животиње престају да се развијају и после извесног времена угину. Са научног гледишта о витаминима имало би да се пише врло много, са гледишта практичне исхране само су неке научне чињенице неопходно потребне. Витамини су супстанције чији хемијски састав још није потпуно испитан; у последње време хемијска природа неких витамина (антирахитичног и антибериберичног) приближно је утврђена и њихово изоловање и вештачко справљање донекле омогућено. По својим особинама, витамини се деле на витамине растворљиве у води и на витамине раствориљиве у мастима; једни су отпорни према кувању (термостабилни), други су разорени кувањем (термолабилни), грејањем на температури 120° готово сви ватимани бивају разорени. Витамини се налазе у разним хранљивим творевинама, биљног и животињског порекла. Али, што се порекла витамина тиче, треба нагласити да су организми виших животиња, па и човека, неспосбони да сами изграђују витамине; значи да сви они витамини који се налазе у животињским хранљивим творевинама воде такође порекло из биљног света: утврђено је, на пример, да краве дају спролећа млеко које садржи мање витамина, и то зато што се оне саме хране сувом биљном храном која садржи мање неких витамина него зелена биљна храна.

О начину деловања витамина знамо врло мало; знамо да су витамини врло активна тела, пошто своје дејство манифестују и кад су употребљени у минималним количинама: 2 милиграма витамина антибериберичног на 1 килограм ољуштеног (полираног) пиринџа довољно је да спречи развијање болести берибери. Према штетним последицама које наступају код човека кад у храни нема витамина, према резултатима добивеним експерименталним испитивањима на животињама, могуће је витамине поделити на: витамин А (или антиксерофталмични) витамин В (или антибериберични), витамин С (или антискорбутични), витамин Б (или антирахитични). Витамин А. — Недостатак овог витамина у исхрани повлачи за собом велике поремећаје и код одраслог а нарочито код младог организма: поред заустављања растења организма наступају карактеристичне болесне промене на оку, познате под именом ксерофталмија; зато се овај витамин назива још и антиксерофталмични. Сем ових поремећаја нађено је да ова авитаминоза смањује општу отпорност организма према инфекцијама, она повлачи још и смањење броја крвних плочица и црвених зрнаца. — Витамин А игра такође важну улогу у промету минералних соли, нарочито калциума: његово повољно дејство у лечењу рахитиза (поред витамина О) неоспорно је; његово повољно дејство код лечења туберкулозе произлази вероватно из те исте улоге. Витамин А је растворљив у масти и у срествима у којима се масти растварају (алкохолу, етару и др.); његов састав нам је непознат. Налази се у многим животињским и биљним мастима; највише га има у рибљем зејтину, бутеру и жуманцету; нема га ни у свињској масти ни у маслиновом уљу; има га доста у поврћу: купусу, спанаћу итд. Витамин В. — Недостатак овог витамина у исхрани повлачи за собом тешке поремећаје не само код младих организама већ и код одраслих. Међу поремећајима најкарактеристичнији су нервни поремећаји; ови су поремећаји констатовани и код животиња (кокошију и голубова) и код људи којима је даван као искључива храна пиринач (ољуштен, полиран); код Јапанаца и Кинеза, народа који се хране готово искључиво пиринџом, ови су поремећаји врло чести и познати су као болест бери-бери, зато се витамин В назива још и антибериберични витамин. Хемијски састав витамина В тек скоро .је одређен, то је једно азотно једињење пиримидинска база са формулом С 1т Н 20 0 7 №. Начин деловања витамина В није познат. —- Недостатак витамина В (авитаминоза В) повлачи за собом, поред патолошких промена периферних живаца и нервних ћелија, још и хипертрофију и повећано лучење надбубрежне жлезде; код голубова желудачни сок