Opštinske novine

Стр. 558

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ра: у почетку гладовања троше се и беланчевине ткива и резерва масти и угљених-хидрата; у средини гладовања, кад је резерва угљених хидрата исцрпљена, троше се беланчевине и масти; при крају гладовања, кад је и резерва масти, готово утрошена, организам троши само беланчевине ако се организму који потпуно гладује (а који троши извесну количину својих сопствених беланчевина) даду угљени-хидрати, констатује се да организам тада троши мање својих беланчевина. Дакле, угљенохидрати дати организму који гладује врше уштеду сагоревања беланчевина. Овакав исти резултат, у мањој мери, постиже се помоћу масти. Угљени-хидрати и масти врше ово исто дејство и код организма при нормалној исхрани. * Хранљиве материје, сагоревајући у калориметрима, производе енергију (топлоту) која се да изразити у калоријама: 1 грам беланчевина даје . . 4 калорије. 1 грам масти даје 9 калорија. 1 грам угљених-хидрата даје 4 калорије. Утврђено је да хранљиве материје, сагоревајући у организму, производе мање калорија: 1 грам беланчевина даје . 3,08 калорије. 1 грам масти даје 8,45 калорија. 1 грам угљених-хидрата . -3,88 калорије. Из ових података могло би се закључити да у снабдевању организма енергијом разне врсте хранљивих материја могу неограничено једна другу да замене. — Ово замењивање једне хранљиве материје другом у исхрани човека могуће је само до извесних граница. Као што смо видели, нашем организму неопходно је потребна извесна количина беланчевина (и то пре свега беланчевина животињског порекла); овај минимум азотних хранљивих материја не да се никаквом другом врстом хране заменити. Из којих хранљивих материја остали део хране може да буде састављен? Човек, за'разлику од месождера (пса, на пр.), не може дуже времена да се храни искључиво беланчевинама (сасвим мршавим месом, на пр.). Највећа дневна количина беланчевина коју наш организам може да свари и сагори без штетних последица износи око 180 грама (око 1 кгр. меса). У овом погледу постоје доста велике расне разлике: наш човек, нарочито варошки становник, може да поједе (без видних штетних последица) и већу количину меса; Ескими и други становници поларних предела хране се стално само јако дебелим месом (беланчевином и мастима). Човек не може да поднесе ни искључиво масну храну; што значи да мастима не можемо да заменимо угљене-хидрате потпуно и за дуже време.

Човек најлакше подноси угљене-хидрате; угљени-хидрати могу у нашој исхрани да замене скоро потпуно масти. Узимајући у обзир све ове чињенице, логично је извести закључак: да наша храна треба да буде састављена из свих трију врста хранљивих материја, из беланчевине, масти и угљених-хид рата. * Говорећи о хранљивом оброку, до сада смо се упознали са многим теоријским чињеницама које су нам биле потребне да би могли да приступимо практичном утврђивању вредности хранљивог оброка. Вредност хранљивог оброка није ни за једног истог човека нити је за све особе увек иста. — Једном истом човеку, кад не ради, кад ради тежак или лакши посао, у летње или зимско доба, потребан је оброк увек другојаче хранљиве вредности; човеку тежем и вишљем потребан је другојачи оброк него лакшем и нижем; детету које расте опет другојачи него одраслом човеку; и. т. д. Не постоји дакле један једини хранљиви оброк подесан за свакога и за све животне прилике; постоје разне врсте хранљивих оброка; постоје тако рећи за сваку особу и за сваку животну прилику један увек другојачи хранљиви оброк. Научног комодитета ради, све врсте хранљивих оброка могу да се сведу у три главна типа; разликујемо: 1) хранљиви оброк одржања; 2) хранљиви оброк растења; 3) хранљиви оброк рада. Вредност сваког хранљивог оброка може да се изрази било количинама хранљивих матеоша (материална вредност оброка) било бројем калорија (енергетска вредност оброка). Хранљиви оброк одржања. Под оброком одржања подразумева се онај хранљиви оброк кош је таман довољан да подмири свакодневни утрошак (материални и енергетски) кош одрастао организам учини при потпуном мировању. Код човека, 70 кгр. тежине, овај оброк може да буде састављен овако: Воде 2500 грама Минералне соли ... 25 грама Беланчевине .... 70 грама Масти 50 грама Угљених-хидрата . . 400 грама Енергетска вредност оваквог оброка износи око 2300 калорша; ако се од ове вредности одбије 10 од 100 на губитак услед непотпуног искоришћавања хране у цоевима, оброк одржања даје приближно 2000 калорија. Хранљиви оброк растења. Под оброком растења подразумева се онај хранљиви оброк који је потребан организму који се још увек развија, расте.