Opštinske novine

Стр. 578

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

би већ сад почети мислити и припремити податке на који би се начин ово питање решавало. О овоме је написао одличан чланак г. Др. Милан К. Д. Главинић у прошлом броју овог листа, под насловом: Општина као регулатор грађевинско уметничког стварања у граду, у коме има врло лепих и корисних идеја, које треба прихватити и што пре створити нарочити биро у заједници са Савезом градова, који би се биро бавио искључиво архитектонским и естетским уређењем улица и тргова. Овај рад треба да се врши у исто време кад се буде решавало и питање прилагођавања регулационог плана Београда новом Грађевинском закону, како је то изнето у прошлом броју, и кад се буду решавала остала питања за израду Уредбе о извођењу регулационог плана. Решавати питање регулације Београда а не решавати и питање архитектонске обраде улица, тргова и зграда, и уопште естетско уређење Београда, које се бар у главним принципима и идејама има Уредбом одредити и прописати, значи не довршити започети посао, који се сад мора предузети, да се постојећи делови регулационог плана Београда скупе у један нов регулациони план у духу новог Грађевинског закона и да се за овакав план изради Уредба о његовом извођењу како је то одређено по прописима грађевинског закона. Више се не сме оставити, да се Београд изграђује без икаквих архитектонских прописа који се морају Уредбом одредити а на основу мишљења признатих стручњака који ће, бар и у садашњем стању изграђивања у коме се Београд налази, моћи у неколико поправити досадашње учињене грешке у изграђивању Београда, и који ће дати добар правац како се у будуће Београд има и у архитектонском и естетском погледу изграђивати и уређивати. За ово изграђивање и уређење Београда поред прописа који ће се унети у Уредбу, Општина треба да изради цртеже, где је то потребно, по којима би се пројектанти грађевина могли управљати приликом израде фасада, јер ако то Општина благовреемно не уради, не може тражити од пројектаната никакво ограничење у овом погледу. 4. Распоред железничког, трамвајског, водног, аутомобилског и ваздушног саобраћаја, као и одредбе о водоводним, канализационим, гасним (плинским), електричним и телеграфскотелефонским спроводницима и објектима. Када се реше сва питања саобраћаја, како је то изнето у прошлом броју, и одреде главне саобраћајнице кроз Београд за везу са главним насељима околине и са железничким, паробродским, аеродромским и другим станицама, Уредбом ће се утврдити распоред овог саобраћаја и расподела трамвајског и аутобуског саобраћаја за везу главног дела Београда са предграђима и за унутрашњу везу, као и расподела аутомобилског саобраћаја у

главном, јако саобраћајном делу Београда. Даље се Уредбом имају утврдити главне одредбе о постављању водоводних, канализационих, гасних (плинских), електричних и телеграграфско-телефонских спроводника и објеката, улице кроз које имају ови спроводници ићи, начин на који се имају изводити, положај како се имају поставити и ознаке како се имају означавати и налазити. Питање саобраћаја, како железничког тако и осталог, за Београд је врло важно, као што је то у прошлом броју изнето. Нарочито је важно и решење трамвајског саобраћаја, које се не изводи по једном одређеном плану који би обухватио Београд и сву околину, и у коме би била изграђена генерална мрежа трамвајског саобраћаја. Овај план као и регулациони план треба да има силу закона а који се не би могао лако и брзо мењати као што је то до сада рађено. Нпр. за реконструкцију трамвајске везе са Топчидером била је још при изради генералног регулационог плана Београда 1922/23 год. израђена трамвајска мрежа, у којој је било предвиђено, да се полазак за Топчидер врши са Зеленог венца место од Кнежевог споменика, те да се тако растерети трамвајски саобраћај из улице/Краља Милана. Међутим, када су доцније калдрмисане модерном калдрмом улице Краља Милана и Краљице Наталије, о овоме се није водило рачуна и остављено је и даље да топчидерска трамвајска пруга иде Краља Милана улицом, којом је сад сувише велики саобраћај, да се исти често задржава и омета у правилном функционисању. Овај саобраћај мора се у најкраћем року регулисати и ово регулисање коштаће Општину знатних новчаних средстава, јер су сад улица Краљице Наталије и Зелени венац калдрмисане модерном калдрмом, која се мора кварити, да би се трамвајски колосеци поставили овом улицом. Тако и за друге улице треба још једном извршити ревизију трамвајског саобраћаја, који, с погледом на све већу и бољу употребу аутомобилског саобраћаја треба на другој основи реконструисати. 5. Грађевински и финансијски програм уређаја, са образложењем регулационог плана, приоритетни план о изградњи потребних јавних грађевина, улица, тргова, канализације, водовода, експропријације итд. Као најважнији посао који оваУредбаима да садржи то је израда грађевинског и финансијског програма, по коме Београд има да се уређује и изграђује за једно извесно време, и по коме се програму имају управљати све општинске управе. Што је Београд овако изграђиван, што је овако уређен и раширен, то је само с тога, што до сада уопште није било никаквог одређеног програма по коме би се имао уређивати и подизати, и по коме би се морале управљати све општинске управе у једном периоду бар од 10 година. И ако је било делимичних програма који су састав-