Opštinske novine

Стр. 364

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

налне и административне издатке, а на праву социјално-комуналну политику давало се тако мало*), да се из тих бедних Мрва није могло ништа да сазида, а најмање да се изгради права палата социјалног старања. Расходи општина за социјалну политику изгледали су овако: За социјално старање свих врста: (проценат од целокупног буџета) За 1933 г. У проценту од

у суми

целокупног буџета^

Веоград (са Земуном и

Панчевом)

6,330.413

1,73%

Загреб

11,570.216

4,75%

Љубљана

9,254.293

9,72%

градови бан. Савске (без

Загреба)

5,798.145

3,97%

градови бан. Дравске (без

Љубљапе)

3,350.362

4,49%

градови бан. Моравске

646.796

2,26%

„ „ Вардарске

1,270.500

2,85%

Дринске

2,905.858

5,86%

„ . „ Дунавске

3,284.867

2,49 %

„ „ Приморске

1,607.776

3,17%

„ „ Врбаске

130.000

0,98%

„ Зетске

963.040

3,20%

Сви градови укупно:

112.466

3,71%

Дотле су за социјалну политику давали н.пр.: Софија 10%; Чехословачки градови просечно 14%; Бечка општина (у 1929/1930г.) 22,7 о/о итд. Код других европских народа, на чије се примере морамо позвати, комунална се политика води сасвим друкчије, нарочито у погледу решавања станбеног питања, које нас овде поглавито интересује... У току неколико последњих година Бечка је општина подигла преко 30.000 станова за економски слабе радне грађане. Да би се за бечку децу створили домови и обданишта, конфисковала је општпна дворове хабсбуршких принчева и херцога, и тамо где су се некада стварали планови о великим светским пожарима и људским кланицама, сада се ори сребрни глас бечке дечице и стваоају нараштаји, који ће боље разумети међународну солидарност од њихових предака! Бечка општина вршила је принудну експропријацију и свих потребних земљишта за изградњу малих станова, те данас преко 25 о/о од површине Беча припада Бечкој општини (без улица и тргова, општини припада 60 милиона кв. метара грађевинског земљишта). Треба посетити бечке радничке станбене колоније, па видети шта је све комунална .управа Беча учинила за своје раднике и екокомски слабе грађане! То се не да описати; то треба видети и осетити. Огромне аа*) Види о томе детаљније у нашој књизи: „Комуналне финансије напшх градова". — Библиотека Г. п. г. Београда". — Св. 27 — 1935 год.

лате, које задовољавају не само основне захтеве унутрашње ар :итектуре и конфора, него и главна начела станбене хигијене, пружају се, расуте по целом граду, као дугачак низ Кеопсових пирамида. Све су собе у тим станбеним палатама велике и снабдевене директном светлошћу и проветравањем. Терасе за децу претстављају последње савршенство т рађевинско-урбанидтичке технике. Када се добро проуче ове станбене палате, онда се долази до закључка, да се у њима може постићи сав онај неопходни ку1лтурни конфор и психолошко задовољство које пружају индивидуални станови у врту и зеленилу. То је отуда што ови бечки раднички станови нису станбене Касарне него ипак породични станови, под једним општим и заједничким кровом, удешени да свакој радничкој породици пруже сав конфор, могућ према садашњим социјалним прнлнкама... Бечки општински раднички станбви износе од 38—48 м 2 величине, и сви они располажу електричним осветљењем. гасом, хладном и топлом водом, купатилима, заједничким парним перионицама, дворанама за предавања и забаве, лечилишним амбулантама, библиотеком, дечјим вртовима, базенима, игралиштима. 70% од земљишта заузима површина заједничких и не ограђених дворишта итд. Док је раније бечки радник давао за нехигијенски стан најмање 26% од своје месечне зараде, он сада даје само 3% за здрав и хигијенски стан у општинским станбеним зградама. Месечна кирија за описани стан Креће се од 50—110 дин. месечно! Од ове суме општина не тражи никакву ренту, чак ни отплату, амортизацију или какву камату на уложени капитал. У њој је урачунат само принос за одржавање станбене зграде. У аустријским градовима највише су градске општине подизале мале и хигијенске станове, и то под режимом социјалистичких управа. Законом је уведен специјални комунални порез за грађење малих станова, порез који је оптерећавао ренту власника предратних, већ давно амортизованих кућа. Пореска стопа је врло социјална и креће се од 7 дин. месечно за мајле станове, 72 динара за велике, до 800 динара за луксузне станове и до 32.000 дин. месечно за господске палате. Од овог пореза бечка је општина доибјала годишње око 300,000.000 дин. Колико је овај порез социјалан говори и факат, да су мали станови, којих у Бечу има 84%, давали од горње суме „пореза за мале станове" само 25%, средњи станови 13% од суме убраног пореза, а велики станови, иако их има свега 3% од свих станова, давали су 62% од целокупног приноса овог пореза, чији су приходи употребљавани искључиво за комуналну станбену политику. Само у току четири године, од 1924 до 1927 г.,