Opštinske novine
I
Слободан Ж. БидаковиИ, шеф Одељ за штампу и ћултурну пропаганду Г. п. г. Београда
Изграђивање мадих станова у европским градовима' — Поводом Међународног конгреса за станове —
Најзначајнији проблем савременог градског насеља је питање здравих и јевтиних малих станова. Према извештају Међународног бироа рада, у европским градовима недостаје још око 12.000.000 малих станова. Немачки министар рада подвукао је, да у немачким градовима има 600.000 породица које немају стана итд, Социјални биро Отправништва послова Савеза градова путем анкета утврдио је, да и у нашим градовима има преко 50.000 породица без стана, односно да су четврт милиона сиромашних становника наших градова лишени хигијенског крова над главом, склањајући своју децу у глиновитим падинама разних „Прокопа" или у избама градских „Јатаган мала". То је проблем не само наших градова, него свих градова у свету. Гравитирање стотине хиља становника пролетаризиране паланке и пауперизираног села ка градовима, као економским центрима само је још неподношљивије потенцирало овај проблем малих станова у градовима... Мада су многе европске државе и њихови градови изградили хиљаде и хиљаде малих станова, ипак то тешко социјално питање није ни до данас решено. Вато је, ради његове свестране расправе и проучавања, сазван Међународни конгрес за станове и асанацију градова уопш!те, који се баш сада одржава у Драгу. На њему учествују стручни претставници свију држава, свих градова, институција итд. Највећи социјални, комунални, урбанистички и економски радници Европе и Америке састали су се да у заједничкој сарадњи покушају донети најбоље решење овог значајног социјалног питања савремених градова. Унија градова целога света, на чијем су челу др. Вибо, др. Винк, Едуард Ерио, проф. Зенкл и други велики вођи светске комуналне-социјалне политике, такође активно учествују на овоме Међународном конгресу за станове. Наша држава, као и Савез наших градова и град Београд такође су заступљени. Југословенске градове на овом Међународном конгресу заступа г. Слободан Ж. Видаковић, као Отправник послова Савеза градова и секретар
* Из студије „Станбена беда као друштвене дегенерације".
узрок
комитета за Свесловенски Савез градрва. Београдску општину одлуком Претседника господина Владе Илића, заступају г. г. Слободан Ж. Видаковић, арх. Драг. М. Поповић и арх. Рајко Татић. Делегатима Београдске општине стављено §е у дужност, да поред активног учешћа на Конгресу, прегледају и проуче како је проблем малих станова решен у Чехословачким градовима, као и да проуче изградњу социјалних установа Прага, Брна и Братиславе, нарочито савремених школа и установа за дечју загштиту. По повратку са конгреса делегати Београдске општине имају Претседнику Београда г. Влади Илићу поднети детаљан елаборат са конкретним предлозима, како да се реши питање малих станова у Београду, нарочито у односу на потребу хитног решења разних „Јатаган" и „Пиштољ" мала. Министарство Грађевина и удружење архитеката и инжињера заступа на конгресу г. инж. Јован Обрадовић, шеф за градарство итд. Одлуком Претседништва Савеза г. Слободан Ж. Видаковић поднеће конгрееу писмени реферат о социјално- економском проблему малих станова у градовима, специјално југословенским. Поред овог реферата г. Видаковић је написао једну засебну студију, која расправља проблем малих станова у нашим градовима, првенствено у Београду. Ова студија је пиеана на основу званичног статистичко-анкетног материјала службених станбених анкета, Савеза градова и Београдске општине. Како је питање малих станова у Београду једно од најактуелнијих социјалних проблема, то из ове још необјављене студије, доносимо један одломак, који информативно приказује, шта су урадили европски градови на решавању станбеног питања. Редакциони одбор. Искуство других културних народа — напори њихових градова и успеси у социјалнокомуналној политици — претстављају за мање народе живу и истинску школу живота,. Ко уме да се користи искуством, кога су други народи скупо платили, уштедеће свом народу многобројна лутања и разочарења. Наше су градске општине све до скора биле у већини бирократизиране: њихови буџети предвиђали су највећим делом персо-