Opštinske novine

Стр. 374

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Изградња станова у руским градовима нарочито се снажно развила од 1931 г. Н. П. Коморов, комесар за комју^налну политику Совјетске Русије, у својој студији и извештају о напретку градова у Совјетском савезу, изнео је интересантне цифре о станбеној политици руских градова. До 1931 г. станбене задруге и градови изградили су четири и по милиона квадратних мет. станбене површине у вредности од 400 милиона рубаља. Од 1931 године до 1 јануара 1935 г. изграђено је 05 стране градских совјета к станбених задруга преко 19 милиона кв. мзтара станбене површине са уложених б.300.000.000 рубаља. Годишњи стални инвестициони кредит координиране градске станбене акције износи једну милијарду и шест стотина милиона рубаља. На исто тако снажној и широкој основи врши се и изградња станова на Уралу.и у западном Сибиру. Градови западног Сибира добили су на пример 4,700.000 м 2 станбене површине, Задруге за издавање станова и градске комуне располагале су крајем 1934 г., у свчма градо,вима братске Русије, са укупно. 54 милиона кв. м. станбене површине малих и хигијенских станова, у којима станује око седам милиона становника. У великим руским градовима, нарочито Москви и Лењинграду, долазило је 1928 год. на једног становндка просечно пз 5 кв. м. станбене површине. 1932 г. та се просечна цифра попела на 6 кв. м., а поче гком 1935 год. нрешла је 10 кв. м., односно дуплирала се од 1928 год. до данас. Станбену политику најјаче помаже држава. Задругама за изграђивање станова она даје дугорочне кредите, на шездесет година, у висини до 90 °,'о вредности изграђиваког објекта. Све док се станбено задругарство није развило до пуног степена, држава је преко градсклх (похрајинских Совјета) помагала задњих година и индивидуалну активност у изградњи станова. Тако н. пр. појединци, који су желели да поди ку станбену зграду за себе и своју породицу, ако су имали уштеђених 30°/о од суме потребне за изградњу дома, добијали су од др!жаве

и покрајинске (градске) управе остатак суме од 70о/ 0 , као зајам са каматом од 0,4 до 2% максимум. Амортизација овог станбеног зајма отлочињала је тек треће године по изградњи станбеног објекта. Отплата износи годишње до 1,5 °/о од вредности подигнутог станбеног дома. Ма да је у Русији укинута приватна сзојина, ипак се у (првој грађевинској кампањи није извршила етатизација станбених објеката, чија је вредност до 10.000 рубаља, односно станбених зграда за становање једне породице. Била је дозвољена и индивидуална грађевинска делатност у подизању малих породичних зграда, али с тим да исте не могу прећи одређени максимум станбене површине, који се процењује бројем породичних чланова, и вредношћу рада тог заинтересованог грађанина. Пораст ове индивидуалне иницијативе у станбеној кампањи осећала се нарочито у току 1928—1930 године. Према једној службеној статкстици руских градова, у индивидуалној иницијативи подизања стансва било је: 42% радника, 22,4% интелектуалних радника, намештеника и чиновника, 34,8 °/о занатлија и 0,8 °/о руковаоца предузећа. Појмљиво је, да је колективна, државна и задружна, иницијатива све више потискивала индивидуалну станбену делатност, која је у 1934 години јако ослабила. Како држава, тако исто и пок(>а : инске (градске) управе изграђују данас читавз колоније малих и хигијенских станова, које издају под закуп својим грађанима с тим, да месечна кирија не сме да. пређе 8% од м^есечног прихода респективног станара. Па и поред свих ових социјално-комуналних успех,а у изградњи руских градова, претседник Московског совјета Буљганин, говорзћи у својим написима о претстојећој комуналној политици Москве, подвлачи, да правл развитак комуналне политике свих руских градова, а нарочито на станбеној акцији, теК претстоји у програмском периоду од идућих пет година!.. —