Opštinske novine
4*
БЕОГ РАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 381
је да опада, и то највише у земљама где је становништво кризом највише материјално погођено, док се у земљама где је криза имала слабије реперкјусије, број бракоза држи на приближно истој висини. Међу европскцм земљама једна од најтеже кризом погођених је Аустрија. И баш у Аустрији имали смо највеће опадање бракова. Између периода 1921—1925 године и 1939 године, опадање бракова показује цифру од 20%. Одмах после Аустрије долази Белгија са опадањем од 1б°/о. Као скроз индустријска земља, Белгија је, у редовима свога многобројног радништва, осетила јако последице незапослености и пада надница, а то је имало тешке реперкусије на бројност бракова. Италија је развила најживљу пропаганду за размножавање расе и за што већу бројност бракова, дајући младенцима велике бенефиције у многим правцима. Па ипак, то није готово ништа помогло. Италија у опадању бракова заузима треће место у Европи, са 14,4°/о, а по бројности бракова долази међу последњима, на двадесет првом месту, са 7,1 бракова на хиљаду становника. Знатно је такође опадање бракова у Француској, са 12,6%, у Мађарској са 12°/о, у Бугарској са 11,8%, у Португалији са 10%. У осталим европским земљама број бракова опадао је са испод 10°/о. Најмање је опао у Холандији, са 2,4%, и у Естонији, са 1,2%. У Данској и Енглеској задржао се потпуно на истој висини. Што у Данској број бракова није опао сасвим је разумљиво, јер је Данска пољопривредна земља са врло високим нивоом своје производње, постављене на најмодернијој основи, те кризу није тако много осетила. Чудније изгледа што је број бракова остао исти у Енглеској, која је, као индустријска земља, кризом јако погођена. Али, не треба заборавити, да енглески незапослени радник прима помоћ, која често није мања од зараде и наднице нашег запосленог радника, а да је број бракова у Енглеској и пре рата био мали (7,7 на хиљаду становника). Број бракова увећао се у Совјетској Украјини (за целу Русију недостају последњи податци), Финској, Ирској, Швајцарској, Луксенбургу, Норвешкој и Литванији, али незнатно, свега од 1% до 5%. Знатније повећање имале су Шпанија, са 13,5 %, и Шведска, са 7,9о/о. По броју бракова на првом месту у Европи данас стоји Совјетска Украјина, са 11 бракова на хиљаду становника. Затим долазе Бугарска и Пољска са 9,7 на хиљаду становника, па Чехословачка са 9,3 и Луксенбург са 9,1. Пада у очи да првенство у броју бракова заузимају земље чисто пољопривредне економске структуре (Украјина, Вугарска,
Пољска). Без обзира на кризу, земљорадничком становништву, нарочито оном на нижем нивоу производње, потребан је брак како због вођења домаћинства, тако и због радне снаге, која се добија децом. Исто тако видели смо да исте те три земље (Украјина, ПољсКа и Бугарска), заузимају прва места и по броју порођаја у Европи. Најмањи број бракова у Европи склапа се у Ирској, свега 4,6 на хиљаду становни!ка, што значи више него у пола мање од Украјине, Бугарске, Пољске и Чехословачке. Наша Табела I показује нам број склопљених бракова на хиљаду становника у европским земљама и то: 1. У почетку XX века, у периоду 1901—1904 године; 2. У периоду непосредно пре рата, 1910—1914 године; 3. У перроду непосредно после рата, 19211925 године.
Т а б е л а III Процентуално опадање бракова у Европи од године 1921—1925 до 1929-1930 (ва Београд 1933 год.)
1.
Аустрија
20%
2.
Белгија
16%
3.
Италија
14,4 о/о
4.
Француска
12,бо/о
5.
Мађарска
12,0 о/о
6.
Бугарска
11,8о/о
7.
Португалија
10,0 о/о
8.
Немачка
7,4 %
9.
ЧехословачКа
7,0 %
10.
Пољска
4,9%
11.
Летонија
4,7 о/о
12.
Холандија
2,4 о/о
13.
Естонија
1,2о/о
14.
Данска
0,0 о/о
15.
Енглеска
0,0 о/о
16.
Београд
47,0 о/о
Табела II показује нам бројност бракова у европским земљама према последњим статистичким податцима Друштва народа 1929 и 1930 године. Огроман пораст бракова у Београду пос\е рата. Као што се види из наше Табеле I, у првом периоду непосредно после рата, број бракова повећао се, са малим изузетцима, готово у свим европским земљама, чак и у онима, које нису у рату учествовале. Али, највећи пораст бракова после рата имао је несумњиво Београд у првом послератном периоду, а нарочито 1921 Године. Те Године само међу православним живљем у Београду склопљено је 20,4 бракова на хиљаду становника. Кад се узме у обзир да је непосредно пре рата највећи број бракова имала у Европи Румунија, са 9,2 на хиљаду становника, онда цифра од 20,4 на хиљаду, коју је