Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 359

осигурање, понављан годинама, утврђује једно одређено стање на које се јавност навикне као на нормално. Отприлике као што се за трајања великог светског рата свет, који је живео у дубокој позадини и лично и фамилијарно био незаинтересован ратом, био навикао на извештаје о посведневним погибијама хиљада и хиљада младих људи по фродтовима — као на нешто што је само по себи разумљиво! Статистика никад не узбуђује као појединачни случајеви. Свет се у дуготрајној једноличности извеснога стања, макар оно било не 1з!нам колико страшно, навикне на то стање као на нормално и заборавља да је статистика ове врсте збир појединачних случајева који сваки за себе преставља ужасну личну и порОдичну трагедију. Статистика ове врсте није ништа друго до збир многобројних трагедија које, сакупљене у једну целину, вапију до неба и траже правду. Појединачне трагедије туберкулозних и цео збир тих трагедија избачен у статистици — преставља још много теже несреће него што су били случајеви ратних погибија младих људи. Погибија ]е прекидање пити живота на пречац док туберкулозни човек умире из дана у дан, годинама, раскидан морално и физички, сасушиван и цеђен у сталној „сушици". Погинули по фронтовима су страдали лично, не угрожавајући околину своју. Туберкулозни, дотрајавајући годинама, трују целу своју околину и угрожава широке масе младих и старих као клицоноша и сејач опасне заразе. Лечење туберкулозних — Сизифов посао, ако није праћен ширим мерама заштите И радничко осигурање, и државни и општински антитуберкулозни диспанзери, и лиге против туберкулозе, и лекари лично било да су уредски, самоуправни, државни или приватници, муку муче са туберкулозно оболелим радницима. Туберкулозно рболео радник долази по лекарски савет. Неко га прихвати и упути. Он добива савете, лекове, одмор, бива опорављен, можда залечен. Тада га пуштају — одакле је и дошао. А то је управо оно што чини да је цео лекарски посао у борби око сузбијања туберкулозе код оболелих радника — исто што и Сизифов посао! Пре него што су оболели, радник или радница су живели у извесним приликама: станбеним, радним, пословним, хигијенским, економским, социјалним. Збир свих тих прилка заједно, кад се скупе уједно, значи за њих туберкулозу. Годинама су те прилике дејствовале док у организму њиховом нису отвориле врата зарази и легла — каверне — огромним и смртоносним клицама туберкулозе. Када је под општим околностима у којима они живе, начет радников организам и зар^за узме маха — радник долази лекару и

кроз извесно време бива, евентуално, опорављен. Као опорављен, радник бива враћен у исте оне прилике које су биле узрок да он подлегне зарази туберкулозе. Он поново бива бачен у пакао који је његов организам већ из раније почео да раствара. Чему су, онда, бачени оних око 55 милиока динара годишње на лечење туберкулузних радника у радничком осигурању, кад сви ти несрећни људи, мало залечени, и са стварним условима да оздраве, долазе у исте оне несносне друштвене, економске и културне прилике које су их бациле у раље туберкулозној зарази? Чему сва старања и сви огромни издаци на антитуберкулозне диспанзере, државне или општинске болнице; чему сви напори градских санитета — ако се за туберкулозне

Мали станови у Босанској ул.

реконвалесценте не створе услави да после боловања уђу у другу средину и у друге, боље прилике, у којима не ће морати пропасти? Слаба исхрана — база за туберкулозни пожар ЈБуди који то знају, веле: деца се не рађају туберкулозна. Али прва клица туберкулозе коју они закопите — добивена је у кругу породице. Људи који то знају, веле: клице туберкулозе лебде свуда око нас. Свако живо биће је безброј пута дневно изложено туберкулозној зарази — али неки организми се зарази отму, неки јој подлегну. Снажни се отму. Слаби подлегну. Зашто су једни снажни а други слаби? Који су снажни, а који су слаби? Као и за сваку другу болест, за туберкулозу нарочито тражи се извесна предиспозиција организма да отвори врата насртају смртоносних бакцила. Предиспозиција је у стању опште слабости организма. А општа слабост је условљавана у главном: недовољном исхраном, нездравим становањем, замору на раду (или у кретању, ходању).