Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 361

Просечна обезбеђења надница продужила је м даље да опада, и ако је тај пад нешто успорен у прошлој години. Она је износила:

1931 године Дин. 31,16 1932 „ , 28,13 1933 „ „ 26,10 19 ј 4 „ „ 24,97

разлика према прошлој години: 3,03 2,83 1,13

Обезбеђена надница се, дакле, само за последње три године смањила за дин. 6,19 или око 20%. То смањење је стварно знатно веће, али се оно овде не може изразити заго што је у осигурању највећа обезбеђена надница утврђена на Ди,н. 48.— па се овај проценат одржава само на наднице до тог износа. Међутим, опште је познато, да су радничке наднице у току неколико задњих година стварно смањене гдегде за преко 50°/о зараде, те да су далеко ниже од минимума потребног за егзистенцију. Тако је например надница квалификованих зидарских радника пала са 60 до 80 Дин., колико је износила 1928—1930 године на 40—50; кројачких радника од 80 до 100 на 40-50; неквалификованих радника са 30—35 на 15—20 Динара. Ако би смо просечну радничку надницу узели не са 22,19 динара него са 30 динара (због оних 71,145 радника који су имали наднице изнад 48 динаоа); и ако би смо узели да сваки радник ради пун месец (24 дана) и целу годину — просечна месечња зарада једног радника још увек не би износила више од од 720 динара месечно. Шта значи ова надница када физиолошки минимум за одржавање једне породице од четири члана износи месечно 1600 динара. У овом случају дозвољено је међутим оперисати просецима. Статистички је утврђено да су септембра минуле године кад одбијемо шегрте, пунолетни људи радили за ове наднице: 17.000 људи надница испод 8 динара,! дакле 7 динара или месечно 168 дицара; 155.000 људи надница од 8—14 динара или месечно од 192—336 Динара; 284.000 људи надница од 14—20 динара или месечно од 336—480 динара; 380.000 људи надница од 20—29 динара или месечно од 480—696 динара; Биолошке последице оваквог стања радничких надница не могу бити без значаја за националну целину. Преко овога могу да пређу само кратковиди који губе из вида да најамних радника у овој 'земљи има око 800.000, и да они са породицама престављају округло седмину целе наше нације. Радничка надница преставља значајан проблем који мора да заинтересује најширу јавност. Она је полазна тачка у борби против туберкулозе. Надница је срество којим се мери

количина животних намирница које ће организам да узме. Ако је она малена организам је недохрањен и отворен заразама туберкулозних клица. Какве могућности за исхрану омогућује радничка надница данас, при условима упослења који данас важе као нормални, показује велика анкета вршена за 1000 радника у Сарајеву. Исхрана породице једног зидарског радника, на пример, показује ово стање: калоричност исхране: минимум: лањска исхрана: садашња: 2500 2009 597 Мањак на калоријама лањске године 19,7 од сто ове године мањка 76,2

минимум: 110 е

беланчевине: лањска исхрана: 37 §

садашња; 13 §

Станбена миверија из ул. Краљице Наталије Аањске године мањкало је до минимума 66,4 од сто, ове године 88,2 м а с т и: минимум: лањска исхрана: садашња: 95 § 63 § 3 § За 33,7 од сто храна је лањске године била мање замашћена него што треба, ове године од масти остао је у храни само траг. Мањка ништа мање од 96,85 °/о. угљични хидрати: миннмум: лањска исхрана: садашња: З с 0 296 123 Лани је на хидратима мањкало 15,5% до минимума, ове године и ту мањка 64,9. Чини нам се да би, уместо много популарисане антитуберкулозне пароле: „не пљуј на подГ' требало популаризирати паролу: ,,Хра ните се издашно и снажно!" Тада би организам милиона наших суграђана био толико отпоран да га клице туберкулозе не би могле нагристи — па би нам уштеђен био и посао дечења туберкулозних!