Opštinske novine

Стари водоводи, чесме и бунари у Веограду

453

из улице Кнеза Михаила до стоваришта савског прокопају тунел, којим би наместили подземну железницу за пренос еспапа и путника и спровели водовод." Молили су за обећање да општина до краја те године ником другом неће дати концесију те врсте, а они ће у том року поднети детаљну понуду. На седници одбора од 14 маја 1883 под Обр. 173 то обећање им је и дато, али, не зна се зашто, Гугла и Гол више се нису јављали. Можда би по овоме могао да да обавештења г. Коста Главинић, као ондашњи одборник. На седници општин. одбора од 9 маја 1885 решено је да се оправи бунар на марвено] пијаци на Батал џамији, испред црквене порте и да се намести ограда, точак и кофа. Тај бунар некад је саградила палилулска црква, па дигла руке од њега кад јој није био одобрен кредит за оправку његову. Водом са тог бунара служила се цела околина и за пиће је била добра. Год. 1886 копан је ради испитивања бунар у близини Вшетачког. Дошло се до дубине од 29.75 м. и нашла се подземна вода које је била до 700.000 лит. за 24 сата, По анализи Марка Лека вода одговара захтевима добре пијаће воде и има највеће сличности са водом код „Хајдучке чесме'' у Кошутњаку. Поред овога бунара, у истој фабрици (Вшетачког) постојао је бунар који је дневно давао до 200.000 лит. Помишљало се да се у близини ископа довољан број бунара тг да се добије количина од 2 1 /' мил. литара дневно. Висинска кота ових бунара је 90.86 м. Ондашњи стручњаци тврдили су да нађена вода није савска него вода Мокролушког басена и да може имати своју отоку у Сави. Год. 1887 Клајн и конзорци|ум из Осека поднели су молбу општини у којој је тражено: ,,Да сме недалеко од оног места где је општина дала ископати бунар за истраживање и опит воде — ископати о свом трошку један од 4 м. у пречнику широк бунар и да направи на једном узвишеном месту иза Енглезовца (данашњи Савинац) резервоар за воду те да о свом трошку уведе кроз 15 см. широке цеви у варош и та претходно у следеће улице: од резервоара на Енглезовцу, кроз Београдску, Крагујевачку, Кр. Милана, Цариградску, кроз Позоришни трг и Васину, преко Великог трга у Миркову. Цена воде да буде: 0.10 дин. по хектолитру, општини за њене потребе по 0.06 дин. а за случај пожара бесплатно. Општински одбор. на седници од 6 маја 1887 у начелу је примио ову понуду, али, као што знамо, до реализовања није дошло. Исти конзорцијум тражио је и концесију за увођење парног трамваја. Какво је стање тада било у Београду, у Погледу воде, види се и из дебате која је вођена у одбору приликом решавања буџета код позиције: „Двојици момака за оправку водовода 1560 дин. говорили су:

Марко Стаменковић: „Шта ради тај чесмеџија? Ја видим само свет на чесмама а међутим воде нема, док на Врачару имају по подрумима воде. Код чесме на ћошку код војне болнице пре неки дан није било воде, а кад се дигла ларма, онда се после нашло воде." • Самуило Пијаде: „Ја мислим да треба учинити пробу да овога чесмеџију отерамо, па онда да нађемо другога те да видимо како ће да буде. П редседник Жив. Карабиберовић: „Има изгледа да ћемо моћи са извесним понуђачима за воду нешто ускоро учинити. Па да остане и ово питање за сада." Овај предлог је и усвојен и односна позиција примљена. „На седници општинског одбора од 20 априла 1889 опет се повела дискусија ца питању чесмеџије. Кад је прочитана буџетска позиција бр. 18: „Водовођа — по предлогу суда 2004 дин. а по предлогу комисије 1500 дин." говорили су: Коста Главинић: „Водовођа овај кога имамо, служи у нашој општини равно 25 година. Нама је водовођа потребан, а биће нам приликом радова за водоводе још потребнији. Ја вас молим, немојте од оног човека одузимати ништа. Немојте терати човека да се на недозвољени начин наплаћује. Брука је, господо, за Ееоград да само један човек, и то овај зна откуда добијамо воде. Глиша Јосиповић: ,,Ја се чудим томе како је могуће да само овај један чесмеџија зна одкуд нам вода долази а да та не зна још ниједан наш инжињер." Коста Главинић: „Ја не знам зашто сад претресати то стручно питање што немамо воде довољно. Где се оне деле? Јесте, за време Турака било је у Београду доста воде, као и по осталом свету, али данас већ није то више случај". То зависи и од саме природе. Посе космо сву шуму у околини па разуме се да немамо сад воде колико смо од Турака имали. И саме чесме које нису добијале воду из општинског водовода, већ из особених извора, пресушују јер нестаје воде. Књегиње Љубице чесма има засебан извор па неће проћи још много времена па ће и она пресушити. После овог говора, плата чесмеџије, (звао се Фрања Козлански, остало је по старом. Под 21-1У-1890 Општина је издала наредбу Абр. 609 следеће садржине: „Да би се на чесмама одржавао ред и воду без дугог чекања захватили првенствено они који подмирују потребу за пиће, не може се допустити да хлебари, пекари и бозаџије преко целог дана и у свако доба захитају воду са чесама за своје радње. Према томе, Суд општине вар. Београда на основу § 326 кр. закона а позван и тач. б. чл. 36 Закона о општинама наређује: да хлебари, пекари и бозаџије захватају воду са своје радње од 12 сах. ноћу па до пред зору''.