Opštinske novine

694

Београдске општинске новине

дотеривани у Београд и у њој су остајали до изрицања пресуде. Међу првима који су место стављања у затвор, бацани у ту рупу, био је у оно доба чувени шабачки домаћин Тркић, и по том његовом презимену добила је та рупа своје име." Као и деда г. Главинића, тако је и његов отац Димитрије Ђ. Главинић био угледни београдски трговац. У жељи да поред трговачких наука, грчког и италијанског језика, научи и немачки, провео је две године у Винковцима, где је у то време постојала школа за немачки језик. 1862, кад је Београд немилосрдно бомбардован, Димитрије Главинић се сели у Шабац, јер му је у Београду радња била опљачка-

на а кућа разрушена. Вратио се тек након осам година. Умро је 1371 године. Већи део предмета које је г. Главинић поклонио Библиотеци и Музеју изложени су у посебној витрини. Поклон има двоструку вредност, и као поклон једног од бивших претседника нашега града, који и овим показује како му је и данас на души његов напредак и развој, и као поклон из заоставштине једне старе и угледне породице београдских трговаца, првих прегалаца на изграђивању оних културних и социјалних односа који су омогућили савремени велики духовни полет и све већу активносг на културном пољу. Д-р М. И. А.

Освећена је нова капела Св. Петке

Београд је добио не само једну лепу богомољу иего један интересантан споменик, који ће привлачити туристе. У средњевековним зидинама Доњег Града подигнута је нова капела Св. Петке од тврдог камена у стилу наших средњевековних манастира. Сама грађевина са својом околином дочарава мистику средњег века. Та мистичност појачана је близином историјске цркве Ружице и велике куле у којој се налази гробница погинулих бранилаца београдске тврђаве.

је вода минерална, врло интересантног хемијског састава. Сада се испитује да није можда и радиоактивна. Капела Св. Петке подигнута је на месту где је, према предању, Царица Милица сместила у нарочито за то озиданом храму мошти популарне српске светитељке Св. Петке Параскеве, када их је пренела са великим црквеним почастима из Видина. Те су мошти 1521 Турци пренели у Цариград и продали

Зидање ове капеле отпочело је Светосавске године 1935. Грађена је солидно, како би могла да пркоси вековима и да прикупља око себе и далеке будуће генерације. Иза капеле подигнут је трем дуг 25 метара, покривен с десне стране натстрешницом, како би се свет могао склонити од кише. Цела се грађевина завршава црквеном кућом, у којој ће се чу^ вати одежде и утвари цркве Ружице изрешетане шрапнелима за време бомбардовања Београда. Црквена кућа има једну салу где ће се народ моћи одмарати. Очишћен је и извор Св. Петке, који је био затрпан гранатама за време бомбардовања Београда. Народ од давнина верује да је тај извор лековит, да његова вода лечи све болести, а нарочито болести очију. Хемичари у најновије доба утврдили су да постоји реалан основ за ово народне веровање, јер

цариградским хришћанима, а одатле су после 120 година пренесене у Јаш, престоницу Молдавске, у саборни храм. Храм који је, по предању, подигла Царица Милица разрушен је за време Турака; пронађене су само зидине храма у земљи, када су копани темељи за нову капелу. Освећење ове капеле извршено је на дан Св. Петке Параскеве у среду 27 октобра уз огромнс учешће побожног света. Архијерејска литургија служена је у цркви Ружици. Служио ју је епископ-викар г. Сава са четири свештеника. Црква Ружица је била препуна света. Свет који није могао ући у у цркву скупљао се у капели Св. Петке и у трему крај капеле и чекао на освећење капеле. После архејерејске службе епископ-викар г. Сава прешао је са свештеницима у капелу Св. Петке и извршио освећење капеле и извора воде.

Капела св. Петке

Капела св. Петке са тремом и кулом-костурницом