Opštinske novine

Делатност јавме берзе рада у Београду

Пре него што се осврнемо на .рад ове социјалне установе, од које многи очекују помоћ, напоменућемо у реколико речи да је један од најтежих проблема — прехрањивање свег неупосленог радништва — решен тек оснивањем Берзе рада. Старање о незапосленим радницима било је препуштено ранијих година приватној иницијативи, од које није било велике користи, и општинама, које су углавном водиле бригу о својој сиротињи. Ниједан закон није говорио о заштити најамних радника. Берза рада основана је у Београду, до угледу на сличне установе у Аустроугарској Монархији, чији су се остатци могли наћи .у већим центрима северних делова наше државе. Зачеци Берзе рада датирају из 1919 године. 1 августа 1919 године отворена је покрајинска аутономна Берза рада у Београду, а већ у децембру 1920 године оснива београдска Берза рада своју подружницу у Нишу. У тим првим данима свога рада наилазила је Берза рада на многе тешкоће како код радништва и послодаваца тако и код власти. ГТоред тога није имала ни израђеног плана, ни способно чиновништво, ни довољно сретстава, ни просторија. Борила се са многим недаћама. Из података може се видети да је 1919 године прошло кроз установу 3201 незапослен радник, док је посредовања извршено за 878 лица. Већ 1920 године број пријављених незапослених пење се на 4277 од којих је 950 женских; посредовано је за ј834 лица. Године 1921 број пријављених пење се на 6700. Тада је Берза рада била зависна од обласне самоуправе. У том међувремену образован је при "Министарству социјалне политике Отсек за посредовање рада, који је, обављајући неке функције на територији Берзе рада, издејствовао незапосленим радницима попуст од 50% у трећој класи на свима државним железницама и бродовима када путују ради тражења посла. Законом о заштити радника (22-11-1922 г.) створене су државне Берзе рада, и Београд добија Средишну берзу рада као централу за све Берзе рада, и обласну Берзу рада, са ранијом територијом. Истовремено Београд добија, са истом територијалном надлежношћу, и Окружни уред за осигурање радника — друга социјална установа за старање над радништвом, која је такође потпуно нова. Радничка комора постаје тада, по Закону о за-

штити радника, пуноправни, легитимни правозаступник свега радништва. Оснивањем државне Берзе рада гаси се краткотрајан рад подружницв| у Нишу. Обласне управе и жупаније обављају, узгред, као и општине, неке функције које се једва могу назвати старањем о неупосленим радницима. Сав тај рад, .у том времену, претстављао је само припрему за установу посредовања рада, Каква сада постоји. Услови под којима. је тадашња установа радила били су врло тешки. Поред већ раније побројаних тешкоћа, осећала се велика несташица кредита, оскудица стручног особља и т. д. Ни као државна, Берза рада, од 1922 до 1927 године, није показала бог зна какве резултате. Не постоје ни сређени статистички податци о том раду из првих година. Податци који постоје датирају из 1926 године. Из њих се може видети да је кроз ту установу укупно прошло 53361 лице, док је број незапослених у 1927 години био 55060. Просторије у које је била смзштена Берза рада још 1927 (код Батал-џамије), биле су недовољне и влажне, намештај сувише скроман, расклиматан; од чиновника постојао је само шеф, послужитељ и чистачица; није било пословника, уредбе ни правилника, на основу којих би ое рад обављао (постојало је само неколико одредаба Закона о заштити радника), није било формулара. Систем рада је био „аљкав и неподесан", према изјави једног бившег шефа Берзе. Систем додељивања помоћи био је врло кратак: „Пошто би се сакупило више радника, са добијеним уверењима из Радничке коморе о незапослености и чланству код Окружног уреда, један би између њих покупно потврде и примио новац давши признаницу у којој је потврдио пријем новца како за себе тако и за остале другове, на којој нису, била назначена нити имена радника нити њихове професије"(из извештаја г. Н. Копача, б. шефа Берзе рада). Исто се тако радило и при издавању објава за путовање: није се тражила ни година сгарости ни брачно стање, нити ма шта друго. Како се радило у другим нашим градовима на овом пољу није тешко замислити. Сав њихов рад, изгледа, да се састојао у издавању повластица за путовање незапосленим радницима. Као државна, Берза рада егзистира до по-