Opštinske novine

Делатност Берзе рада у Београду

37/

ловине 1927 године, када постаје самоуправна установа. Решењем Министра социјалне политике од 19 јула 1927 год. З.Р.Бр. 7044 и З.Р.Бр. 9570 државна Берза рада прелази под надзор Радничке коморе. То траје до 15 фебруара 1928 год., када ое решењем; Министра социјалне политике З.Р.Бр. 1490/1V, створио Управни одбор и Равнатељство. Тиме је створена једна засебна етапа, коЈа је врло добро послужила за припремни рад ове установе као самоуправне. У том раздобљу пада и решење Министра социјалне политике З.Р.Бр. бЗН-НУ од 8 јуна 1927 године, а по претходном споразуму Опшггине београдске са Радничком комором 1 , да се Београдској општини да зајам од Дин. 10,000.000.— којим ће Општина подићи радничка склоништа, кухиње, Берзу рада, купатила, читаонице, библиотеке, радничке станове и установе за заштиту незбринуте деце. Том је сумом створен „Фонд за стварање и одржавање радничких установа у Београду". Ово решење усвојио је и Општински одбор, 17 јуна, и одмах донео одлуку да се подигне једна зграда:, у којој би се сместило централно радничко склониште. К,рајем 1929 године све зграде су биле готове, и у Милоша Поцерца (где су се сместиле Средишна берза рада, Средишна управа за посредовање рада, Јавна берза рада, Дечје обданиште, мушко радничко склониште са купатилом и кухињом за прехрану незапослених), — и у Млетачкој улици (где се сместило Женско радничко склониште и Дечје обданиште). Овим се урадило много за радништво. Јер треба има.ти на уму да су радници, до отварања ових установа, проводили ноћи или по парковима или по недовршеним грађевинама, — гладни, пуни нечистоће, која је и болест доносила. Од оснивања ових установа па до данас више десетина хиљада лица нашло је уточишта у њима. Годишње је до 12.000 неупослених налазило поеноћишта у радничким азилима. А до 500 деце годишње проводило је у обдаништима сразмерно по 50 дана. Године 1933 установљава се и Централни одбор за помагање сиротиње и незапосленог радништва, коме пуну сарадњу пружају Берза рада и Средишна управа за посредовање рада. Отворено је нових шест кухиња, које су издале 303.977 оброка неупосленим радницима и сиротињи. Тај је рад продужен, само на много широ] размери, што се јасно видело приликом организовања зимске помоћиЈ где је Општина београдска са много смисла учествовала — а ових година и водила целокупну организацију зимске помоћи. Берзе рада, установљене за посредовање рада, преузимале су на себе, силом прилика, као главну бригу помагање неупосленог раднипггва. Законом о заштити радника предвиђено

је осигурање радништва за случај незапослености, али се то није могло спровести пошто закон јрш није ступио на снагу. Тако је Берза рада морала делимично да прими на себе и ову дужност. Али због проширеног делокруга рада нису сретства повећана. И док је Берза рада могла да даје материјалне потпоре неупосленим радницима, није јој било могућно да нивелише радно тржиште, да збрине радништво, да подигне радничке станове. Па и упркос свега тога, она је за ових десет година много урадила. Јер треба знати да територијална надлежност београдске Берзе рада није мала. Она обухвата Северну и Јужну Србију и Црну Гору, Земун и Панчево и сву околину која потпада под Управу града Београда. Простор од 96.080 км. 2 са 4,703.229 становника. Београдској јавној Берзи рада припало је више него једна трећина државе и по простору и по броју становника, док на осталих пет јавних берзи рада долази мање од две трећине. А што је најважније, то су делови наше државе са већим индустријским центрима, са јако развијеним рударством и са великом оскудицом у земљи — што је проузроковало и пауперизацију села и нагло повећање варошког радништва и појаву сељака пролетера. Даље, територија београдске Јавне берзе рада обухвата и оне пасивне крајеве за које је један од највиталнијих проблема — прехрана. Када се узму подаци из Окружног уреда за осигурање радника, „Меркура", и Болесничке благајне трговачке омладине добија се цифра од 137.137 осигураника, од којих су 24.001 женских. Кад овоме додамо број (осигураних радника и код осталих установа на територији београдске Јавне Берзе рада (Дубровник, Сарајево, Црна Гора, Санџак) видимо да је укупан бро' осигураника 171.018. Томе треба додати не више но 23.650 које незапослених које оних који не подлежу осигурању или су избегли осигурање, па ће се добити приближан број радника на територији Јавне Берзе рада од 194.660. То су подаци из 1930 године (до сада је тај број премашен). Значи да је око 28,63% од броја свег радништва у нашој држави пало на ово подручје. Многе проблеме требало је решити. У почетку, то је било врло тешко. Јавна Берза рада није имала, као Окружни уред за осигурање радника и Радничка комора, своје месне органе и установе по скоро свима варошима, већ се морала задовољити извесним испоставама само у највећим нашим центрима. Данас београдска Јавна берза рада има већ један довољан број пословница по целој својој територији: подружнице у Скопљу и Нишу, експозитуре у Котору и Битољу, повереништва у Крагујевцу и Подгорици, као и један отсек у Земуну. Ради олакшице у отправљању рада са неким општинама пренете су извесне функције Јавне Берзе рада на повереништва Радничке коморе, појмљиво по прет-

\