Opštinske novine

372

Београдске општинске новине

ходном споразуму. Сва повереништва имају одређен делокруг рада. Да би изнели целокупан рад Јавне Берзе рада и њених органа не смемо заобићи питање радништва и незапослености. На подручју Општине града Београда главни део запосленог радништва сачињавају занатски радници, којих има преко 30,92о/о. Индустријских радника има мање око 20,42%. Осталих радника, као трговачких, кућних, угоститељских радника и намештеника слободних занимања има у знатно мањем броју. Већина од њих је регрутована из унутрашњости, а немали број претстављају и сељаци. Услед појаве кризе наступила је и појачана неупосленост радништва. Кажем по]ачана, јер сама криза у производњи није једини узрок неупослености. Јер појаве претрпаности радног тржишта јавиле су се одмах по доласку сељака у варош по надницу. Он је оставио земљу да је укућани обрађују, а сам пошао у надничаре. Због разних узрока прилив радног света са села током последњих година био је све већи. Као последица тога јавила се пауперизација села и пролетаризација земљорадника. Томе је требало стати на пут. Вратити сељаказемљорадника земљи, растеретити радно тржиште и решити питање незапослености на економско-социјалним принципима. Подизањем цена производима пољопривредним, омогућавањем рационалног обрађивања земље, колонизацијом и сличним начинима сељак би се вратио земљи и не би повећавао варошку сиротињу. Варошко радништво из године у годину расте. Оно претставља већ једну огромну друштвену класу, пуну динамике. Док је у почетку порасту радне снаге одговарао и пораст опште привредне делатности, у последњим годинама, услед појаве трговачке и индустријске кризе, хиљаде и хиљаде радника остаје неупослено а хиљаде и хиљаде других са смањеном надницом. Тада Берза рада приступа њиховом збрињавању: посредовањем, помагањем, прехрањивањем!. Београд, са преко 300.000 становника, постао је највећи саобраћајни чвор наше државе, а неће много проћи па ће постати и један од веома важних међународних привредних центара. Као такав Београд пружа могућност запослења 70—80 хиљада радника и радница не само из његове околине већ из целе државе. Поставши центар индустрије и трговине, главно извозно место, он је постао и једно од нај^ важнијих радних тржишта и за све сеоско радништво. На целој територији београдске Берзе рада има 700 индустријских предузећа, од којих на Београд отпада 150; 27.000 трговачких радњи, које потпадају под Трговинску комору у Београду, односно 17.715 трговинских и извозничких, 313 банкарских, 6229 угоститељских итд., и близу 35.000 занатских радњи. Ове цифре, нема сумње, показују да је привредна

делатност у сталном развоју. А то потврђује и статистика радничког осигурања. За последњих десет година Окружни уред за осигурање радника у Београду забележио је овај годишњи просечан број осигураника: 1928 г. 57143 1929 г. 67703 1930 г. 72600 1931 г. 89788 1932 г. 81858 1933 г. 78085 1934 г. 78734 1935 г. 80553 1936 г. 87750 193"? г. 95500 Томе треба додати и број осигураника Братинске благајне, који стално расте и који је ове године достигао цифру око 20 000 осигураника. Из статистичких података из 1936 године види се да је код Окружног уреда за осигурање радника у Београду било 18088, у Нишу 2932, а у Скопљу 32б0 осигураних радница. У току последње деценије прешло је у купно 498.000 незапосленог радништва, које мушког које женског, кроз београдску Берзу рада. Пораст незапослености био је јако велики у два маха, 1934 г. и крајем 1936, а продужио се и у 1937. Нарочито се јак прилив незапослених осећао, по годишњим добима, у јесе^н и у лето, услед повремених обустава рада V већим предузећима или услед прилива радништва тих месеца, већином печалбара. За све њих Берза рада била је уточиште. Она је морала да чини огромне напоре како би изишла на сусрет до највећих могућности сваком неупосленом раднику. У току ових десет година 120901 незапослених радника и радница помагано је готовим новцем. Како је била лишена предвиђеђених државних субвенција, Берза рада је морала да употреби све своје резерве и извесне субвенције Радничке коморе, последњих четири године, да би на тај начин могла да омогући извесну потпору неупосленом раднику. Интересантно је кретање просечне обезбеђене наднице радника. Од 31,50 дин. 1928 и 1929 год. она је падала све ниже. Тако да је 1930 год. износила 31,15 дин., 1931 — 30,16 дин. Од 1932 год. надница почиње нагло да пада: 28,13 дин.; 1933 год. 26,10 дин.; 1934 24,97 дин.; 1935 год. 23,81 дин.; 1936 год. 24,15 дин. Значи да је упослени радник просечно за ових десет година губио дневно 7,35 дин. или 2116,80 дин. годишње. Тим је радник био потпуно исцрпљен. Томе треба додати и појаву кризе, стагнацију у индустријским предузећима, па потпуно разумети у каквом се економском стању налазио наш радник 1 . У фебруару 1937 прописао је Министа,р социјалне политике и народног здравља Уредбу о утврђивању минималних надница, закључивању колективних уговора, помирењу и арбитражи, која ће свакако деловати на побољшање надница и општег положаја радника. * * * Пређимо сада на друго поље делатности Берзе рада.