Opštinske novine

Делатност Берзе рада у Београду

373

Посредовање рада, из многих узрока, би>о је јако огежано. Ова институција, потпуно нова за нас, наилазила је на неповерење послодаваца према њој, — а што је најважније, послодавци нису били навикли да преко Јавне Берзе рада траже радну снагу. У Београду су многи посреднички бирои, који су преко ноћи ницали, вршили и врше на разне начине посредовање рада не водећи нимало рачуна о интересима радништва. Поред тих веома штетних бироа, данас постоје у Београду разне синдикалне организације које се баве посредовањем рада. Па ипак велики део радништва остаје на пијацама или одређеним мсстима по улицама где чека послодавца. Јавна Берза рада, уместо да буде радно тржиште, да буде регулатор пијаца да се позабави главким питањем: збрињавањем радништва, Јавна Берза рада морала се задовољити да посредује само онолико колико су се послодавци обраћали њој за радну снагу. За последњих десет година централа Јавне Берзе рада у Београду успела је да изврши посредовања релативно мало. Извршено је 33115 посредовања, за 10090 радница н за 23025 радника. Када се има у виду да је за ових десет година прошло кроз Берзу рада 407.041 радника, а само 91.459 радница, значи да је Берза рада успела да изврши процентуално више посредовања за женску радну снагу. Поред горе реченог, а у оквиру збрињавања радништва, Берзи рада стављено је у дужност и решавање станбеног проблема код радништва. Раније смо већ рекли да су из кредита од 10,000.000,— датих Београдској општини од стране Јавне Берзе рада, изграђене многе социалне установе. Рад Београдске огпптине на социјалном пољу данас је веома развијен. Београдска општина посвећује велику пажњу старању о сиротињи, незапосленима, новорођенчадима, као и свима економско слабијим друштвенигл редовима, и знатно олакшава посао Јавној Берзи рада. — Тиме спада у ред |најнапреднијих градова Европе. Берза рада није имала могућности до сада да реши станбено радничко питање, ко]е је једно од најактуелнијих питања данашњице. Имајући пред очима све радништво са своје те/>иторије, — ово у Београду, где две трећине нема хигијенских станова, оно у Србији и Јужној Србији ,где радници живе у влажним ћумезима на земљи, — а у немогућности да ма шта учини на проблему радничких станова, Берза рада "је посветила сву своју пажњу изградњи радничких азила. И то са много смисла и разумевања. Радило се на томе, последњих шест година, да се подигну радничка скло-

ништа и преноћишта у већим варошима, да се отвори што више кухиња за прехрану незапосленог радништва и да се подигне зграда у којој ће бити смештене просторије за централу и органе Јавне берзе рада у Београду. Захваљујући Средишно! управи за посредовање рада, обезбеђена су сретства помоћу којих се приступило извођењу горњих замисли. Добијени кредити овако су распоређени: 6,000.000,динара употребиће се за подизање зграде у Београду; 2,000.000,— за подизање зграде подружнице у Нишу, у којој ће бити смје штени азил, пословне канцеларије и кухиња; 1,500.000.— за подизање зграде подружнице у Скопљу, у крјој ће бити склониште и санцеларије; 570.000.— дин. за експозитуру у Котору и 500.000,— дин. за повереништво у Подгорици. Изградњи ових зграда већ се приступило, сем оне у Скопљу, — и до пролећа биће све готово. (зграда у Београ.ду је већ готова). Н.г крају, прегледа ради, изнећемо укупан број незапослених радника и радница које су се од 1 јануара 1928 до 1 новембра 1937 ' год. обратили Јавној Берзи рада у Београду и њеним појединим органима за помоћ: Централи Београд 482.806.подружници у Нишу 159.828.подружници у Скопљу 160.660.отсеку у Земуну 20.628,експозитури у Битољу 17.931,експозитури у Котору 17.533,повереништву у Крагујевцу 6.795,поверенипггву у Подгорици 863.—

укупно 867.044.Кад би се томе броју додала и последња два месеца 1937 год., видело би се да се је око 900.000 неупослених радника и радница обратило за ових десет година 4 ЈавНој берзи рада за разне услуге. Од тога су 240.248 лица добила помоћ у готовом новцу. За ових десет година издато је укупно 22,278.938.— дин., и то: на редовне помоћи 18,317.592,— дин., на ванредне 3,610.895,— дин. на путне 350.451.динара. Посредовање рада обављено је преко свих органа за 72.330 незапослених радника и радница. Пошто изгради напред већ изложене заједничке станове ,склоништа и друге азиле за незапослено радништво, Јавна Берза рада моћи ће да се са много више енергије и љубави посвети овом економском најслабијем сталежу, — радничком, да штити његове интересе и да ефикасним збрињавањем отклони његово упропашћаваше. Милан Марковић