Opštinske novine

392 Београдске ог це пашће на главе вас, који сте их могли спасти, јер гомила је безумна, она не зна шта ради. Не дај да се калдрма Београда, на којој ће рађати се и живети твоји потомци, као и свих оних безумника који нападају сада на џамију, умрља невином крвљу! Иди Никола, иди и одмах спаси главе и мал њихов, јер Србин не сме бити осветољубив према нејакоме, нити пљачкаш... Стари Никола, увек трезвен, паметан, присебан човек^ у први мах згранут ко му и шта то говори, једва се прибра, скочи са миндерлука и још збуњен, готово уплашен викну: — Ко си ти? А жена се осмехну само и рече: — Иди и спаси невину крв! И нестаде. Стари Никола гледао је још дуго унезверено и нетремицегу угао чардака, из кога се појавила жена. У једноме тренутку жмарци га прођоше, јер он виде тамо, баш тамо где жена нестаде, икону свете Петке. На икони била је та иста жена, светитељка, чудотворка, са златним крстом на грудима. — Света Петка! прошапута старац и прекрсти се. Великомученице и чудотворко, Света Петко, помози!.. Спаси овај н§род од угњетача, али га саклони од греха, Амин! Брзо се прибра, запали кандило пред иконом, уз кратку молитву прекрсти се три пута, па приђе супротноме зиду, на коме је изнад миндерлука висило оружје. Ту је оружје увек стајало, да се у случају потребе у свако доба дана и ноћи, при руци нађе. Погледа у своје оружје, које му је ту још од оца стајало, па одабра и опаса брзо дрхћућим рукама силав од црвеног сафтијана, за који гурну две кубурлије које су опробале свој пламен у руци његовога оца Јосифа на Мишареком пољу. Н>има додаде кратки и као гуја оштри јатаган м [тучану арбију^ и у руку зграби стару пушку, танку дугу арнау^тку, искићену срмом, коју је његов отац у својој раној младости донео из Санџака, одакле је био родом, кад је са њом пошао у Први Устанак под Карађорђем. Затим ее прекрсти још једном пред иконом, и одјури као од некога ношен. На капиџику дома само што се окрете својим момцима, наоружаним џефердаркама, и довикну им да пазе на кућу и чељад, а и да капију не отварају никоме док се он дома не врати. Чим ступи на мрачну улицу, опази гомилу народа, наоружаног и раздраженог, где вичући и претећи силази на ниже, на Саву ка Лиман-Џамији и Сава-капији, одакле су се бојали да Турци не покушају из тврђаве пробити се до џамије, како би спасли опседнуте. Из споредних мрачних сокачића и ћорсокака чули су се ударци секире. То су већ разна фукара, башибозук, руља голаћа, хамали, просјаци, цигани и остали талог обалске

пгинске новине сиротиње, покушавали да обију турске капије и капке на магазама ради пљачке. Стари Никола одјури као без душе у Бакал-Митин дућан, кроз аркапију, разуме се, пошто су на дућанима, према џамији, били спуштени ћепенци. Ту нађе много млађих савских трговаца окупљених на договору шта да се ради; старији су били код својих кућа да бране дом, жене и децу, ако затреба. — Шта је, по Богу, ово браћо? поче стари Никола. У дахије и делије и ми одосмо?... Ено, пљачкају по улицама наше Сава-махале. Размилела се багра, и прште капије и ћепенци под сикиром. А ми гледамо... Куд денусмо образ, браћо христијанска?... Па сада ударисмо на жене и децу! 'Оћемо у огањ да их бацимо... Грех од Бога! Зар су нам она крива за зулуме низама из града, јаничара и бесних крџалија? ^На невину дечицу и жене и старце ужегосмо огањ, огањ нас да спржи... А Бог га угаси, видели сте и сами. Пљуну на огањ и на нас, нека нам је... Знате ли ви чија су та деца и жене? Наших комшија, Ерлија, из наше махале! Кад кретасмо у свет за трговином и послом, зар и њима не поверавасмо домове и децу нашу?... Па сад, кад су ти поштени трговци, добри суседи, који су често нас бранили од оних крвопија из града, морали да се склоне у тврђаву, а ми халакнусмо као хијене на децу и жене њихов 1 ©, Алал нам образ, браћо христијанска!... У чича-Николиним очима блистао је пламен, какав никада не видеше суседи и пријатељи његови. На његова уста као да није говорио он, већ нека чудна, дотле непозната воља, као да је био у неком заносу, верском, надземаљском; његове речи погађале су као маљеви, тешко, са треском и сви га гледаху запањени, забезекнути. Крај њега стајао је Бакал-Мита, јунак са Мишара, са тек превијеним, свежим ранама. Ћутао је дубоко замишљен, погнуте главе, чак са једва видљивом сузом у оку. — Имаш право, стари Никола, куд ће нам образ и душа наша? понављали су најстарији и најугледнији. Занесосмо се уз гомилу, па човек не мисли... А народ је ојађен, па му се накупило, накупило да прсне... Од Косова се скупља, хеј, није то мало... Али ипак, имаш право, имаш, чича-Никола! Срамота је, шта ово чинимо. Људи се згледаху и замислише, па један поче: — Ама, има ли начина ,да спасемо те несретне Ерлије и њихове породице из ове проклетије од џамије, камен на камену да јој не остане; има ли начина и времена, док руке и душе не упрљасмо невином крвљу? На чича-Николин предлог одјурише одмах момци да позову и друге сављанске трговце и грађане, па кад их се искупи велики број, на његово наваљивање, образоваше патроле да