Opštinske novine

I

398

Београдске дпштинске новине

редио Вуловића да врши дужност претседника док се не реши питање жалбе на његов избор. Кад је Државни савет тај избор оснажио, Вуловић је примио дужност 1 јануара 1908 као стални претседник. На том положају је био до 10 октобра 1909 када је поднео оставку. Стеван Живановић, кмет-правник, вршио дужност претседника од 15 октобра 1909 до 11 априла 1910. Коста Главинић, изабран 28 марта, у дужност уведен 11 априла 1910 а 21 септембра исте године поднео оставку. Љубомир М. Давидовић, министар у пензији, изабран 24 октобра, у дужност уведен 4 новембра 1910 а разрешен 19 јануара 1914. Ђорђе Несторовић, државни саветник, изабран 19 јануара а у дужност уведен 1 фебруара 1914.

Несторовић је био последши ПретседниК престонице Краљевине Србије.* * Расматрањем закона који су се односили на општину у Београду за период 1839—1918 долази се до ових закључака. 1) Претседник је биран, сем малог прекида од свега 13 г., кад је постављан указом; 2) Кметови из грађанства увек су бирани. Век указних кметова-правника трајао је свега четири године; и 3) Одборници су увек били бирани. * Општинске управе после ослобођења и уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу од 1918 до 1928 — приказао је г. Божа Л. Павловић у јануарском броју „Београдских општинских новина" од децембра 1938 г. Д. Ј. Ранковић

Лазар Панче, ктитор цркве Св. Иарка у Београду

Славећи светога Марка као патрона Палилулске цркве баш ових дана, дужност нам је да се сетимо њеног ктитора Лазара Панче, родом из Јужне Србије, —■ На северном зиду саме старе цркве Св. Марка истакнута је мермерна плоча са натписом да је ова црква подигнута 1835 год. из средстава која је оставио Лазар Панче и да му је као великом ктитору за успомену овај натпис на мермерној плочи истакнут 1838 год. А што је најинтересантније, на плочи стоји да је извршилац завештачеве жеље био еам кнез Милош. Што значи, да је покојни Лазар Панче био истакнута личност и у блиским односима са кнезом Милошем. Тако исто је врло значајна идеја да се ова црква подигне на месту где је на Св. Првозваног Андреју 1830 год. прочитан Султанов хатишериф којим се Србији признаје право самосталности а кнезу Милошу право наследног кнеза. Вредно је поменути, да је наш Јужносрбијанац кроз сва времена учествовао у изградњи и стварању

наше еамосталности, делајући како на политичком пољу, жртвујући своје најбоље сивове на олтар слободе. тако и на културној и верској изградњи, што сведоче велелепне задужбинске палате које красе престоницу. Зуб времена чини своје; мала црква Св. Марка ће за извесно време бити само у успомени и причати покољењима о догађајима из наше прошлости, али јће у новој величан-ственој цркви Св. Марка, подигнутој 1 у стилу велелепне Немањићске задужбине цркве Грачанице на Косову, пропојати песма захвалности Богу и •свима који падоше за слободу и величину наше Југославије. Стога, у данима када се навршује читаво столеће од подизања старе Палилулске цркве Св. Марка, сећајући ее свих догађаја, које је наш народ у току тог периода преживео, нека се Београђани и Јужносрбијанци с пиететом сете Лазара Панче, ктитора цркве и нека му ужегу роштаницу на дан славе! Т. Гапић