Opštinske novine

552

Бео граДске бпштимске новине

Почиње велика трка Пре почетка велике трке дуж целе писте завладало је велико узбуђење. Многи још нису видели тркачка кола и с интересовањем су пратили сваки покрет механичара. Најзад су тркачка кола довучена на старт. Било их их је пет. Ускоро су се појавили и возачи: Нуволари, Ланг, Милер, фон Браухич и Бошко Миленковић. — Гле, каква су кола! — Чудио се један гледалац. — То су тркачка кола, — објашњавао је један функционер, — специјално онремљена за овакве трке. Знаш колико коштају? Згранућеш се кад ти кажем: око два милиона динара! | ! ; За то време све припреме су извршене. Возачи су заузели своја места. Напред, у првом реду, били су фон Браухич и Ланг. Иза њих, с леве стране Милер, до њега Нуволари и трећи Бошко Миленковић. У потпуној тишини дат је знак за полазак. Одјекнуо је потмули пуцањ и једна кола излетела су са старта као топовско ђуле. То је био фон Браухич, који је одмах избио напред и изгубио се иза окуке. За њим је као метеор појурио Ланг, а тек после тога, уз потпуну грмљавину стартовали су Милер и Нуволари. Бошко Миленковић пошао је последњи са старта. — Аух, људи, како су ови полетели! згрануо се један гледалац ширећи у чудуруке. — Возачи су већ код Небојшине куле, јављао је спикер. — Води фон Браухич. За њим су Ланг, Нуволари и Милер. У публици је одјекнуо потмуо жагор. Није прошло ни десетак секунди а возачи су већ били тако далеко. Сви су били изненађени. Борба са смрћу У даљини је одјекнула потмула грмљавина. На трибинама је настало комешање и многи вратови су се повили напред. На улазу у Калемегдан из Кнез Михаилове улице појавио се први возач. Долетео је као метеор и просто прелетео неколико метара изнад испупчења на овом делу стазе. Гледаоци су једва могли да виде како возач муњевито окреће волан, исправља кола и уз страшан прасак пролеће испред њихових задивљених очију. Био је то фон Браухич. — Аух људи, како је ово страшно! — Узвикнуо је неко на трибинама. — Ево га, ево... У даљини је одјекнула нова грмљавина. За трен ока нешто бело је севнуло у ваздуху и у следећем тренутку испред централне трибине пролетео је Ланг и изгубио се на кривини код улаза у Мали Калемегдан. Одмах за Лангом појавио се Милер, па Нуволари. Ваздух је одјекивао од грмљавине

тркачких кола и мирисао је на горак бадем. То је био мирис специјалног горива за тркачка кола. — Ови се боре са смрћу! — Уздахнула је једна лепа плавуша пратећи замагљеним погледом возаче који су се по други пут губили на кривини. ЛанГ не може да пређе Браухича На кривини код „Национала" гомила света. Трибине на овом месту су препуне. Аутомобилске трке, нарочито кад учествују асови, најинтересантније су на кривинама, јер се на тим местима испољује сва вештина и присебност возача. Браухич је био добио на старту и избио је напред, али га је Ланг у стопу пратио. Па ипак, и поред свих настојања Ланг није успео да стигне Браухича у прва два круга. Првак Европе не воли, међутим, да види никог испред себе. Он јури као метеор и грмљавина његових кола чује се издалека. Када је првипут улетео у кривину код „Национала", његова кола су се много занела и скоро су налетела на гомиле сена крај тротоара. — Ух, јао! — цикнуле су жене на трибинама, а мушкарци су светлим зеницама пра■шли, без даха, сваки покрет славног возача. Ланг је стреловитим покретом успео да исправи кола и да појури даље. И други пут он је улетео страхонвитом брзином у кривину, с очевидном намером да добије у времену на кривинама. Он је уопште јурио страховитом брзином и изгледало је да ће сваког момента престићи Браухича. Али то се није догодило. „Вечити други" није хтео да пропусти идеалну шансу и јурио је као махнит само да би задржао прво место. Борба је била дивовска, дивна, узбудљива... Нема Ланга! Трчи се већ четврти круг. Возачи прелећу муњевитом брзином и нестају још брже на окукама. Свет је узбуђен и са стрепњом прати ову махниту трку, у којој сваки делић секунда игра значајну улогу. Код брзине од око две стотине километара на сат довољна је најмања неопрезност, један погрешан покрет, да се догоди несрећа. Браухич је још увек први. Нуволари је прешао Милера и сада је трећи, недалеко од Ланга, коме се све више приближује. Трка се развија у свим својим лепотама. Пред централном трибином пролетео је Браухич муњевитом брзином. Нзегово црвено, од ветра зајапурено лице, пролеће за трен ока, али се не чује грмљавина других кола, На трибинама влада потпуна тишина. — Зар је Ланг толико заостао? — чуди се један старији господин и нагиње се све више ка баријери да би што боље видео стазу.