Opštinske novine

Прве међународне ау томобилске трке у Београду

553

Најзад у даљини одјекује прасак. На испупчењу код улаза у Калемегдан појављују се једна кола и одмах нестају у правцу Дорћола. Поглед једва достиже да ухвати број кола. Али то није број два, нумера Лангових кола, већ број четири! То је Нуволари! — Где је Ланг? — Шта је с Лангом? — Зар му се догодила нека несрећа? Шапат одјекује са свих страна. Појављује се и трећи тркач, али ни то није Ланг, већ Милер, који се напреже да сустигне Нуволариа. Најзад, када је већ била изгубљена свака нада, појављује се Ланг. Он не вози брзо. Даје знак руком и зауставља се код улаза у Мали Калемегдан. Док 'излази из кола објашњава да му је волан испао из руку и ударио га по грудима. Брзим лекарским прегледом установљено је да није повређен, али он не може више да вози и замењује га резервни возач. Међутим, после два круга и он одустаје од трке. Нуволари је први! Безумна трка се наставља. Браухич сигурно води и изгледа да му овога пута нико не може отети прво место. Он води за читавих двеста метара испред Нуволариа и Милера. А тада се догодио малер! Када је улетео у кривину код „Национала" Браухич није довољно смањио брзину и кола су се сувише занела и препречила пут. Браухич је одмах угасио мотор. У непосредној близини иза окуке, већ је одјекивала хука мотора Нуволаријевих и Милерових кола. Несрећа је била неизбежна. — Јао, погинуће! — чули су се јауци на трибинама. У овом тешком тренутку, када један делић секунде одлучује животом, Браухич је остао миран и успео је да сачува хладнокрвност. Уместо да упали мотор и продужи трку, у ком би случају изгубио драгоцено време исправљајући кола, тако да би Нуволари, а можда и Милер сигурно налетели на њега, Браухич је потерао кола натраг и склонио се са стазе. Било је већ крајње време, јер је Нуволари улетео у кривину и стреловтио поју-

рио узбрдицом код Француског посланства. Одмах за њим појавио се и Милер. Трку је продужио и Браухич, али не као први. Он је сада био трећи и није имао више никаквих изгледа да победи. „Вечити други" могао је, и то само уз крајње напоре и са великом смелошћу, да сачува своје место другога у трци. Кругови су одмицали један за другим. Нуволари је био све сигурнији и његово место више није долазило у питање. Свима је већ било јасно да ће Италијан однети пехар Њ. В. Краља Петра II. Нуволари је победио :■'! : I ■ 1 ! « : : При крају трке сви возачи су застали пред улазом у Мали Калемегдан да би променили гуме. Први је застао фон Браухич и публика је имала прилике да види како се за трен ока, за циглих 15 секунди, мењају гуме на точковима и како возач наставља трку лудачком брзином. Затим је променио гуме Милер и најзад Нуволари. Када је то завршено Италијан је још увек водио и стигао је први на циљ. Фон Браухич је успео да престигне Милера и да се пласира на друго место. Милер је био трећи, а четврто место заузео је наш возач Бошко Миленковић који се изванредно храбро борио. Нуволари је освојио све симпатије публике. Он је возио веома присебно и рутинирано. Искористио је сваку повољну ситуацију, а кривине је секао изванредно. Он се за цело време трке борио да освоји прво место и у томе је најзад успео. То је била прва његова победа ове године. Публика га је поздравила дугим и бурним овацијама. — Ово је заиста био догађај. Нисам могао ни да замислим да су аутомобилске трке толико узбудљиве! — причао је један гледалац после трке напуштајући трибине. Имао је право. Заиста су интернационалне аутомобилске трке престављале један велики и значајан догађај у нашем спорту. То је било такмичење кога ће се сви дуго сећати и сачувати га у успомени као један од својих најузбудљивијих догађаја. Љубомир Вукадиновић