Opštinske novine

560

Београдске општин ске новине

париској моди, Сада посећујем само веће изложбе друштава, удружења и група, а од појединачних само оне познатијих уметника. Не могу да заборавим шта су и какве су биле изложбе пре 50—60 година када су излагали Матејко, Сјемирацки, Макарт, Чермак, Брожик, Мункачи и многи други, чија су колосална дела улевала присутнима неко свечано, управо религиозно чувство, тако да се прилаЕило с убрзаним откуцајима срца, са уздржаним изјавама усхићења. Како ли су бедне данашње серије „мртвих природа" према оним сјајним делима која су причињавала не само дубоко уметничко уживање, него су вршила и своју свету мисију, религиозну, националну, патриотску, политичку и културну. Данас се с правом захтева да уметност има да припомогне решењу социјалног проблема и против тога нема се шта рећи, али само онда ако се та социјална мисија врши на уметнички начин. Уметност је једна, а смерови могу бити диаметрално противни. Поред свих смерова са тезом, треба да цвгта и чиста незаинтересована уметност, која служи само милој разоноди, забавља машту и пружа радост очима. И новотарима, тражиоцима нових путева и начина, нека су врата широм отворена, ма и са опасношћу да кроз њих прође и понека

апсурдност. Од сваког покушаја остаје оно пгго ваља, и на тај начин се уметност подмлађује и чува од учмалости, док све остало, што нема свог оправдања, пролази и нестаје без трага. Време које сам мислио да проведем са г. Предићем у разговору, већ је давно прошло. Било је већ време за вечеру и вечерњи одмор. Упркос томе г. Предић није показивао знаке замора, али ја сам, дакако, морао напустити његов атеље, тим више што сам добио одговор на сва питања која сам му мислио поставити. Пре него што ћу завршити запитао сам га да ли, можда по његовом мишљењу, није пропуштена нека ствар о којој би, ради потпуности, требало такође нешто рећи. Господин Предић се само насмешио и веома убедљиво одговорио: — Ја, што мање говорим, то је боље. И кад бих баш нешто и рекао не бих могао ништа изменити. И ово што сам рекао то сте ви од мене испипали. Ја сам ето преко шездесет година сликао, и ако ми Бог подари још неку годину живота, и њу ћу провести у сликању. То је, верујте ми, и најпаметније. Звонимир Кулунџић

Споменик КнеЗа Михаила.