Opštinske novine

Прилози за историју Београда: ОДБРАНБЕНО СТАЊЕ БЕОГРАДА И ОКОЛИНЕ 1521 ГОД.

По угушењу буне сиријског намесника Гхазали-паше стиже вест у Цариград да су Мађари султановог посланика Бехрам чауша и другове му удавили у језеру крај Тате. 1 ) Киван на Мађаре Сулејман II Велики одмах се решио да завојшти на Угарску. — Хтеде управо на Будим. Но на предлог свога искусног великог везира Пири Мустафе паше одлучи да најпре заузме две важне тачке на Сави и Дунаву — Шабац и Београд; овај потоњи беше најјаче утврђење у том подручју и важио је као -кључ поменутих река и панонског басена. Имајући у виду неуспехе Мурата II и Мехмеда II Сулејман је, рад да постигне сигуран успех, спремао огромну убојну силу против поменутих двеју тачака, а нарочито против Београда. Крајем априла 1521 године већ је било сконцетрисано 250—300 хиљада ратника. 2 ) Победник побушене Сирије Ферхад-паша са три хиљаде камила преносио је преко Софије велике количине барута, олова, камених ђулади и др. ратног материјала, 30.000 камила је преносило провијант. Артилерија је располагала са три стотине топова. Из Црног Мора упућено је уз Дунав 40 великих ратних бродова — међу овима 17 млетачких. Истодобно зворнички бег организовао је на Дрини једну флотилу, да иста довезе на Саву потребан дрвени материјал за грађење мостова. Да не би са источне стране искрсло какво изненађење, по налогу султановом Мехмет бег упадне у Влашку и Ердељ са осамдесет хиљада људи; у Пољску пак пошље султан до педесет хиљада Татара пљачкаша, своје вазале из приморја Црнога Мора. Босанском везиру пак наређено је да са својим четама и четама херцеговачког и македонског санџака пустоши подручје између Саве и Драве. Такве су ето мере предузете да се по сваку цену заузме Београд. Сулејман је добро знао како је Угарска економско-финансиски и политички разорена услед слабе владавине двају Јагеловића, сељачке буне, па деструктивног рада обесне олигархије. Пошто је мобилисао такву огромну војну силу при свзм рат::ом походу, изгледа да му није било

] ) Наттег, Севсћјсћ^е с!е5. Озт. Ке1сће8, Рез4. 1828 III 9-10. 21пке15еп Себсћ1сћ1е с1ек, Обт. К.е1сће8, Со^ћа 1854 II 616. ШоуапШ. КејЈш Нип^. ,,№б {опа". Ко1п 1724. 56 —58. 2 ) КарзаИ ЕИјаћи, рабинер са Крита у ист. Турске — пис. 1523 г. говори више од преко 400 хиљада ратника.

довољно познато одбранбено стање Београда. Познавајући слабост Угарске, ваљда је и могао штошта наслућивати о јачини посаде и њезиној спремности. Но свакако је морао озбиљна рачуна водити о величини и јачини саме тврђаве, чија му структура и систем утврђења вероватно не беху познати. Из 1521 године као и из ранијег доба скоро немамо писаних извора који би нам верно и детаљно приказали топографију и систем утврђења старога Београда. У овом погледу налазимо неке оријентације на сликама и разним дрворезима и бакрорезима, који се налазе у великом броју по кроникама XVI и XVII века. Од дрвореза и бакрореза који приказују Београд споменућемо следеће: У Базелу 1550 године изашла је из штампе Мипз^ег-ова Созто^гарМа и на 869 стр. исте, са насловом: »КпесМзсћ-^узепћиг^« приказан је дрворез Београда. Исту слику видимо и у новом издању Мипз{ег-ове »Созто^гарћеу« 1569 г. — Базел — на 1231 стр., где се налази и кратак опис тврђаве. 1 ) — Мипз1ег-ове слике приказују онај моменат опсаде Београда 1521 год. када Турци освајају варошку капију и малим шајкама се приближују доњем граду (^аззег-РезћшЈ*) Слике приказују северну и источну страну Београда. На опсаду Београда односи се и 0г1ећи8-ов бакрорез који се налази у књизи »Сћгопо1о<*1а« издатој у Нирнбергу, 1603 год. Наслов бакрореза је: »Соп^егЈасћп- с!ег З^асћ ипс! Уо81ип<* Сг1есћ15сћ - ^е18епђиг§ уоп Тигскеп ет^епоттеп А. 1521." Овај бакрорез, приложен овој расправи, приказује Београд гледан са леве обале Дунава. Исти бакрорез приказује северну и источну страну тврђаве и вароши и онај моменат опсаде, када Турци освајају варош а становништво бежи у горњу тврђаву. — Слику старога Београда видимо и на стр. 141 дела: »Цп^апзсће Сћгошса Са8зе1« 1600 г. одБПНсћ-а Ова је слика потпуно независна од Ог1е1ш8ове и пошто приказује такође источну и северну страну Београда — поклапа се потпуно са Ог1е1ш8-овом. На основу доста опширног, скоро савјземеног описа печујског бискупа Веранчића (који је после пада Београда као посланик угарског двора путовао кроз Београд за Цариград), те података савремених писаца, позна3 ) 5еБ. Мипб1ег. СозтојЈгарћеу, Базел. 1569ст. 1231. Збирка Еап1гапсоп1-а.