Opštinske novine

562

Београдске општинске новине

тих старих слика и планова — можемо створити доста јасну слику старога Београда из 1521 год. Варош се простирала већим делом од тврђаве јужно и источно: јужно по београдској греди те на западној и источној падини исте, источно пак на источној падини градскога виса и по обалској равни поред Дунава. Део вароши који се простирао од горњега града јужно, налазио се дуж Саве, а источни део вароши пак дуж Дунава, тако да је ове две тзв. водене вароши (\^азег-б1;асИ:) стајала горњаварош, изграђека на слемену београдске греде. Београд из 1521 године подударао се са данашњим утолико, што су се делови вароши, обухватајући градски вис с југа и исто-

варош. Из ровова се уздизаху дебеле зидине са торњевима, које, обухватајући целу варош и градски вис, заједно са доњим градом, сачињаваху непрекидну одбранбену линију на копненој страни од Саве до Дунава, а са водене стране дуж обала двеју река. Углови зидина беху утврђени масивним, ниским кулама; исте беху махом округле, но беше их и четвороугластих. Такве куле видимо на Мипз1ег-овој слици ; такође и на сликама Ог1еНи8-а и ОПИсћ-а. По овим потоњим сликама на варошком оградном зиду опажамо свега девет торњева и кула, наиме, при ушћу Саве уздиже се висок, четвороугласти млин-торањ (Мићћћигт), који беше саграђен сасвим у води; од овог источно видимо

Ортелиус-ов бакрорез Београда из 1521 год., који се налази у „Хронологији" издатој у Нирнбергу 1603 г.

ка, простирали од Саве до Дунава на копненој страни; главна маса данашњега Београда налази се на београдској греди, а огроман део средњевековног Београда беше груписан поред Савз, а поглавито поред Дунава. — На то указује и та околност што све иајстарије слике приказују дунавски тј. источни део вароши. — Под северном и западном падином градскога виса, а на обалској равни поред Дунава и Саве, делимице беху изграђене куће вароши, а делимице и фортификације доњег града (водене тврђаве). Варош је била, по узору средњовековних утврђених места, са копнене стране опкољена дубоким рововиима, преко којих су водили мостови кроз капије (са торњевима) у

најпре једну мању четвореугласту па онда две масивке округле куле; још даље ка истоку једну нижу четвороугласту кулу, а од ове недалеко указује се четвороугласти висок торањ једне капије; то је била источна варошка капија; одавде к југоистоку пружа се камзни зид на чијим угловима опажамо још две округле куле, а од ових даље уздиже се четвороугласти торањ југоисточне капије. На торњевима и кулама свуда се виде пушкарнице. По Мипз1ег-овој слици торњеви и куле беху повезани поплетима (палисаде повезане поплетима). То није тачно. На сликама Ог1:е1шз-а и ППНсћ-а пак јасно се види да је варошки оградни зид био висок и од камена изграђен; такође је био снабдевен са честим пушкар-