Opštinske novine

Одбранбено стање Б еограда 1521

563

ницама. Дакле, одбрана се није ограничавала само на тврђаве и куле, већ је и спојни оградни камени зид служио као снажна одбранбена линија. У ровове ван зидина, поред Саве и Дунава, дубоко је продирала вода. На сликама Ог1е1ш8-а и БШшћ-а јасно се види доста широк и водом испуњени источни ров, који се далеко увлачи у југоисточном правцу. Овде се платно ограде и две округле куле уздижу непосредно из воде те — пошто са западне стране притичу Дунав и Сава скоро непосредно поред оградног зида, — ка источној капији могуће је било приближити се једино бродовљем. Са јужне стране у горњу варош и у онај део вароши поред Саве свакако су водиле капије. По плану Киће18-а из 1688 г. у варош се могло улазити кроз пет капија. Од ових је једна била поред Саве а друга поред Дунава (0г1еНи8-ова источна капија); остале три пак отварале су пут ка Ју г уИспод градског виса на северној и западној страни, тј. на обалској равни при ставама Саве и Дунава, налазио се доњи град или водени град. Сврха овога беше да се њиме осигура тврђава са водене стране. Зидине му беху тако близу води, да су исте само при ниском водостају биле на сувом, икаче их гзпљускиваху водени таласи, а на више места, као нпо. код Млин-торња, увек се уздизаху из взде. Те су зидине биле у вези са оградним зидом вароши, но доњи град беше преградким зидинама одвојен од суседних савских и дуиавских варошких делова. Преградне зидине — спуштајући се са стрмих страна градског виса и протежући се ка западу ка Сави а на нстоку ка Дунаву, — утапаху се у обалске обухватне спољне зидине. На сликама 0г1е1шз-а и ОПНсћ-а се види преградни зид, који се цротеже од Млин-торња ка вису тврђаве и одваја дунавски део вароши од доњега града. Такав преградни зид беше и на савској страни. Зидине доњега града, а исто тако и оградне зидине вароши беху појачане са торњевима и кулама, снабдевеним са пушкарницама. Међу торњевима највиши беше торањ воденичког млина — који се, по 0г1е1шз-овој слици, издиже на северо-источном углу доњега града из таласа Дунава, — баш на оном месту, одакле ее протеже преградни зид ка вису тврђаве. Тај торањ беше млин а уједно и тврђавица. На доњем делу му се види свод, испод ког је текла вода. Под сводом беше смештено воденично коло. 1 ) У околинии, где се уздизао стари Млин-

') Мип$1ег, Совто^гарћеу. Ва8е1, 1569. ст. 1232. .,На1 аисћ ејп шоЊевдаг^еп аБ^ап§ уош уогЈегп бсћ1о88 Бје ги Јет шаз8ег1ћигт, Јо 51е 1т рИб1агеу ћаћеп уп [ г ти1№егск. ВегбеШјјЈ 1ћигп 81ећ1 аи{{ с! ба\у, с1о сИе т с11е Топа\у 11еи881." — Нирнбершка кроника (1663) која објашњава Ог1е1шб-ову слику — назива тај торањ.: „МићНћигт" Тако га називају и друге кронике.

торањ, данас се налази угласта кула, позната под именом „Небојша". У Ееограду се налазила у горњем граду једна истоимена кула, која је при опсади 1521 год. имала значајну улогу. Но данашња „Небојша" није истоветна са млин-торњем, нити пак са „Небојшом" из 1521 године. Данашња „Небојша" је осмоугласта, а млин-торањ пак из 1521 године, по сликама Мипб1ег-а, 0г1е1шз-а и ВШзсћ-а је био четвороугласт: данашња „Небојша" је на вишем терену унутар зидина доњега града, а стари млин-торањ је пак, већ и по својој намени, био изграђен дубоко у води; на сликама тако је и приказан. Погрешно би било дакле данашњу „Небојшу" идентификовати са са млин-торњем. Но нетачно би било идентификовати млин-торањ са „Небојшом" — тврђавом из 1521 годике. Млин-торањ се налазио доле у доњем ^раду и издизао се из воде; 1521 године под именом „Небојша" позната кула била је горе, у горњем граду и беше најважнија одбранбена тачка горњега града. Унутар зидина доњега града било је ратно пристаниште за дунавску ратну флотилу. ј ош се и сад види у близики Видинске капије и данашње „Неоојше" куле јака, засвођена, камена капија, кроз коју је флотила улазила у унутарње пристаниште. У ово је из ксрита Дунава водио каменом обложен широк и дубок канал, који је данас, истина, засут муљем, ко трагови му се и сад могу назрети. Унутар зида корито пристаништа и данас постоји, и кад се, при високом водостоју вода Дунава улије у њ, корито се претвара у право мало језеро; обале су му каменом изидане, дужина му износи 182 м., ширина пак 50—60 м. При опсади помоћу уставе пуштана је вода у пристаниште и пред опасношћу амо сз повлачх&а флотила. Из доњега града водио је посебан пут у горњу тврђаву. Између вароши и доњега града на вису од 125 м. надморске висине, а над огледалом Дунава 50—55 м., налази се цитадела — горњи град. Стране градског виса различитог су нагиба. Најблажији је нагиб на јужној страни, где вис постепено прелази у београдску греду. На тој страни морао се вис на вештачки начин учинити тешко приступачним. То се постигло градњом два висока, дебела паралелна зида а испред сваког повучен беше дубок и широк ров. Источна страна виса спушта се доста стрмо на раван поред Дунава; овде беше само један висок и масиван зид а пред њим широк ров. Много стрмија беше западна страна — према Сави — а још више северна према Дунаву, која се на многим местима спуштала скоро вертикално, као зид. На овим странама зидине беху изграђене скоро по ивицама виса; ровови овде беху непотребни. На зидиинама горње тврђаве од 1456—1521 г., нарочиго за време краља Матије, извршена су знатна реновирања. Након тога и Су-