Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

22

мозак. Кад је народ сам и кад дође до великих тешкоћа, он баца кривицу за своје неуспехе на оне који. су школованији и паметнији од њега и који треба да. га предводе у свима пословима народнога и државног живота и рада. То исто чине и школовани људи спрам народа тврдећи како их он не слуша довољно и не ради свој посао како ваља и како би требало, већ се пача и у оно што њему не припада (напр. политика!..). Али су три четвртине века неумитни сведоци да ова узајамна оптуживања и тужакања не вреде ништа нити доносе какве год стварне користи и једнима и другима. Само узајамна Ооговарања, савешовања, заједнички раб “ искрено потпомагање ч од једне и од друге стране може цродити добрим плодом и чинити срећу и часш и једној и другој страни па и дрожави у којој и за коју обоје треба да оживе и најмарљивије раде.

Да би ова честа, узајамна и некорисна тужакања, престала и да би се отпочело радити мудро, паметно и“ патриотски; да одсад интелигенција не би могла бацати кривицу на народ нити пак народ на интелигенцију и да би се потпуно помириле и сложиле ноге и руке са стомаком и мозгом, изнећемо овде укратко шта би требало да ради сам народ а шта пак његова интелигенција па да обома буде боље у сваком погледу. Отпочећемо «с оним који је мудрији, „пошто паметнији увек попушта“. „Ако брег неће да се приближи Мухамеду, онда нека се Мухамед приближи брегу“...

5 у

После познатих тужних и жалосних догађаја на Балканскоме Полуострву, који су се десили у трећој четвртини године 1908 и првој 1909, сваки прави, истински и искрен Орбин увиђа да наш народ треба