Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

24

Народ дакле треба просвећивати, само настаје главно питање ко то да отпочне, где, како и чиме да се изводи то просвећивање # Наша школована интелигенција раздељена је у више одвојених група и категорија. Све те групе имају већи или мањи број својих представника и присталица. Неке од тих група више су школоване а мање награђене од других и отуда долазе она многобројна препирања међу њима. Та неједнакост награђивања и врло честа и жучна препирања и чине да ти школовани људи не отправљају своје редовне послове с онолико воље, љубави и марљивости с колико би требало, те зато су послови појединих група ужасно заостали, занемарени и запуштени. То се најбоље види по нашем санишету и нашој просвети, премда се и све остале гране немају чиме похвалити нити су њихови послови далеко одмакли од послова ове две групе. Ми имамо пуно школованих људи који понешто раде само зато шипо морају, иначе да не морају и да им не треба јести, плаћати стан, одело и остале потребе, не би никад ништа радили и најрадије би проводили своје време у спавању, картању, по каванама или на „корзовима“. Они немају никакве љубави за ма какав рад и непрестано одвраћају од рада оне друге што нешто више раде од онога што морају или покушавају да раде. Они први овима другима непрестано држе предике: „Како за ову земљу не вреди ништа радити; како то нико неће признати ни казати хвала; како се сав тај труд за опште добро „не рентира“, како су и они некада нешто радили и покушавали да раде, па кад су их други почели нападати, исмевати и критиковати, они су све баталили, јер немају за кога да раде“. „Најбоље је, веле они први, не радити ништа; онда се човек никоме не замера и добро стоји са свима владама, партијама и