Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

25

котеријама у земљи! Зар не видите, продужују ови незвани и „мудри“ саветодавци, како је у нашој земљи све запело да што више отме и стекне за себе, не бирајући при томе средства, путове и начине и не питајући да ли су ти путови часни или не. Данас је доба кад само новац говори, а све је остало луки вода. Онај који је вешт да се награби доста пара, винограда и летњиковаца у околини Београда, тај је после и поштен и учеван, и виђен и поштован, и цењен и одликован орденима; он има свега и свачега што се може имати за време краткога човечјег живота. Не постоји бадава народна пословица: „док се мудри намудроваше, луди се науживоваше“... Једном речју нико вам не хвали, не признаје и не уздиже пожртвовање и рад на општем добру за срећу народа, државе и Српетва, већ се нарочито цени саможивост (грамзљивост) и лично богатство. И не само што се тај човекољубиви (филантропски) рад не цени и не уздиже, него се — напротив чини све могуће (разуме се, тајно!) да се он успори, омете и спречи. Врло често, баш они који су на крупним државним положајима скојих могу много добра учинити и потпомоћи приватну иницијативу и вредноћу, пошто имају довољно ередстава и власти на расположењу — показују се равнодушни до невероватности и чине све допуштено и недопуштено да ту приватну вредноћу убију у корену. Они као да се боје да приватна иницијатива — тако рећи без икаквих сталних средстава — не учини више од њих који располажу с много државних хиљада и милијуна.!

Поред овога постоје очигледни и непобитни примери из којих се лепо види како су поједини наши

1 Наши државници потпомажу само оне приватне установе и корпорације које себи ставе у програм да њих хвале и уздижу. Имамо мим таквих приватних предузећа, само што те установе не крећу напред ни једну паметну идеју.