Otadžbina

696

КЊИЖЕВНОСТ

боље дело из туђе научне књижевности, за наше школе може бити готово са свим без вредности. Али говорити о неудесности дела, које је у нас нризнато као удесно , био би по себи посао и сувише неблагодаран, посао, који би у награду писцу ових врста могао навући повику и мржњу свију оних, који ово мишљење с њиме не деле. За то ће овде у место оцене : вреди ли Ганово дело за наше школе? бити говора о другом за нас много важнијем питању , на име : да ли превод има ону вредност, коју има и Ганово дело, и да ли превод оправдава оне жртве, које је држава за њ учинила? Докаже ли се овим да превод Гановог дела не ваља , онда је тиме посредно доказана и друга мисао , да оно за наше школе ие вреди , јер кад се по њему могло две или три годипе у школама предавати без и једне примедбе на сам превод од стране оних, којих се то пајвише тицало, онда је то скоро по себи доказ, да наше школе ни из далека још нису на ономе ступњу, на коме би се за ручну кп.игу у настави Физике могло усвојити дело написано са онолико зналачке темељитости , какво је Ганово. Тс .је онда доказ , да је реализам, који је у нас пре неколико година свој триумф славио, за нас сувише прерана новост ; то је онда за нас најбоље упуство , да се у области школовања једиом махнемо непрестаног новачења , већ да наше школе уведемо у онај колосек, у коме се оне у образованом свету од векова крећу. Да пређемо на саму оцепу прсв.да, којом приликом напомињемо, да ће се ради потпуније оцене. поред Видаковићева превода и француског текста и превод писца ових врста стављати. Због скученог простора , мн ћемо се ограничити само на важнија места у преводу и само веће погрешке да шнессмо. ПидачовиАев аревод: -- „8. Физичне силе, етар, теорија динамична ... Физичне силе побнате су нам само по њихову дејству, а њихова нам Је природа непозната. С данашњим знањем нисмо у стању казати, да ли су Физичне спле везане за материју, или је то особито Фина материја која нсма тежине , и која је по целој васијопој распрострта, те својим кретањем производи природне појаве. Ова ггоследња претпоетавка примл>ена је данас у науци (? Реценз.). Она се сваки дан све боље потврђује. Оадашњи Физичари све вигле и више долазе до закључка, да је у целој васијони распрострта Фина материја, која се зове етар. Његово кретање чини топлоту , светлост, магнетизам и електрицитет На тај начин (само се не зна на који? Реценз.) при извесној брзини вибрације (треперење) етра, ми осећамо топлоту, при другој бржој светлост, при трећој магиетизам. „По овој теоријн, која се пазива теорија динамична , не само