Otadžbina

ЛИТЕРАРНИ ПАНСЛАВИЗАМ

639

По томе паштења наших најуваженијих Филолога о повраћању м чистоти тога језика, који је теком времена и странствујући, примио много туђега, спадају у истиниту заслугу за литературу свију словенских народа.« На завршетку, навегаћемо још једну мисао ШаФарикову, ко.ју није штампом очито_.ао, али је позната из преписке, издане после његове смрти. Питање о литерарној заједници словенској, очевидпо је јако занимало већ прве раднике на слов. препороду. У тој 1826 год., ШаФарик, не решив питања у својој књизи, написао је једноме пријатељу значајне речи : »које ће словенско наречије и која словенска аз^ука постати заједничким, не ће решити перо, — него само мач: потоди ће тсрви обележити потезе, — тамо где их буде највише потехло, ту ће понићи заједничка словенска реч и азбука Те речи потврђују нам, да идеализам ШаФариков није био течна и досадЈ сентименталност, какве је много било у његово доба, и у наше. 11 у којој, под маском »словенских мисли,« или »словенских осећањ тако често Фигурира просто и плитко самохвалисање. ШаФари је знао јасно, да је питање словенске самосталности и јединства тешко, трагично питање историјско : у самој ствари, Оловени су тако уплетени у судбину средње и јужне Европе , да би њихово одељивање у независну народну целину могуће било им после очајне, крваве борбе, а победиће оно наречије , које покаже највише одважности (не само материјалне, него и моралне) у обрани опће словенске целине. У последње време били смо сведоци једне епизоде из те борбе. Али видимо, да је питање ипак још доста далеко од решења. IV. Јован Колар 1827 год изишла је у Пешти на немачком језику брошура Коларова; »ТЈсћег сИе Шегапаоће "\Уесћве18еШ^кеИ; готзсћеп (1еп уегвсШесЈепеп ЗШттеп ипс1 МипЛаИеп (1ег 81ау1зсћеп Ха^оп« (о књижевној узајамности између различних племена и наречија словенских). То је био допуњен превод расправе, која је с иочетка била штампана у чешко-словачком журналу »Нгопка. 11 Мпсао саму о томе предмету очатовао је Колар још раније у „Истраживању о именима словенским и др. <( 1830 год. Колар, словачки еванђелички пастор у Пешти (1793 — 1852) већ је био у словенском литерарном свету у велико слављен, као аутор спева: „ћерка славије« који је пун узноситог словенског родољубља, сећања о слободној и славној Отаџпина XIII. 52. 41