Otadžbina

О ОВЛИКУ II ВЕЛИЧИНИ ИАШЕ ЗЕМЉЕ

605

у правцу од југа к северу и обрнуто иомерати, потребно је, да се овај систем троуглова и географски утврди, т. ј., потребно је да се определи : како лежи он према земљином полутару и према тако званом првом мерндијану. Ово бива геограФском ширином и геограФском дужнном, за које су нам опет астрономска опажања потребна, Мене би далеко одвело, кад би вам ма и укратко хтео ово што сам казао о триангулацијп даље још објашњавати и задовољићу се још само да поменем, да Снелијев принцип доводи као што видимо Геодезију у чврсту везу с Астрономијом, и кад се још одавна морало прибегавати астрономском опажању, поради опредељења земљиних димензија, тим пре и тим впше мора ово данас, па и у напредак, бити. Снелије је и сам међу местима АИапааг и Вегдеи ор 2оот у Холандској премеравао дужину ступња на описанн начин, па ово премеравање и описао у своме делу «Ега1оз1;епе8 I>а1а \и8» (белђијски Ератостен) «Ое 1:еггае атћНш уега срдапШаЈе." Резултат овога премеравања био је да је Снелије за обим земље добио 38,400.000 метара, резултат, који се не слаже с онпм што данас знамо, али и чије неслагање има пре да се припише не усавршеним справама тадањег времена, него лн методи по којој је рађено, јер је Снелије своју рсновнцу мерио ланцем, а углове бакарним квадрантом, који је од 3 до 3 минуте подељен био и којим су се, помоћу трансверзала, углови једва до минуте могли тачно мерити.

X. Пикардово мерење и Њутонов закон гравитације. Много је боље успео Француски астроном Пикард, који је по налогу париске академпје у години 1669. н 1670. мерио дужнну ступња између Амијена и Париза.