Otadžbina

•606

О ОБ.1ИКУ И ВЕЛ11ЧИШ1 НАШЕ ЗЕМЉЕ

Он је своје справе побољшао био, снабдевши их -савршеном поделом, па и дурбинима. за које је Гаскоњ кончаницу већ пронашао био. Осем овога, Пикард је већ могао да се служи при рачунима и логаритамским таблицама, које је Непер израчунао био. Осем свега тога, Пикард беше и веоме срећан при овоме своме раду, што се са свим случајно, незнатније геодетске и астрономске грешке потреше, те је он још тада готово исту вредност добио за дужину једнога ступња коју су и Бесел. и Ери много доцније добили били. Из Пикардовог премеривања следовало је за дужину једнога ступња 57-060 тоаза или 111.210 метара. а за цео обим земљин 40,035.600 метара. Полупречник земљин доби се на основу овога мерења као што се обично изражава 859 географских миља, н овај резултат доби наскоро веома велику важност, јер послужи као основа Њутновим радовнма око изналаска закона гравитације. Кад су Келперови закони о кретању планета објављени и већини научњака познати били помишљаху Борели, Паскал па и други, да ће се морати наћи ма какав механички иринции, који би сва три Кеплерова закона у себи садржао. Славноме Њутну пође ово за руком, јер он изрече још у години 1666. закон, који целом васионом влада и који гласи : Свака два тела иривлаче се узајамно снагом, која је ироизводу њихових маса уираво , а квадрату њиховог одстојања обрнуто сразмерна. Енергичан рад и трагање у правцу каквога научнога лроблема. дејствује свагда продуктивно и у разним другим правцима и тако впдимо и овде, да мерења ступња, која су најпре за цнљ имала само то, да се облик и величина земљина оиределе, на један пут падају у везу са једним од највиших проналазака, који човечијем оштроумљу за руком испаде и који се као најузвишенија на-