Otadžbina

О ОБЛИКУ И ВЕЛИЧИНИ НАШЕ ЗЕМЛ»Е

607

учна тековина сматрати може, — с проналаском. који далеко од земље одведе и уиознању кретања небеских тела, тако званој «механици неба» и послужи као основа и још многим другим математичко-Фпзичким проналасцима, па нзненадно наведе и на један до тада непознатн начин за изналажење облика наше земље. — на начнн изналажења клатном.

XI Прелаз лоптастог облика у елипсоидан. Закон гравитацпје имађаше много непријатеља, па н сам Њутон оклеваше дуже времена с публикацпјом овога закона и то с тога, што се Њутново израчунато убрзање на основу Пикардове дужнне стунња, а с иогледом на закон гравитације није слагало с иознатим Галилеовим убрзањем које је 30 стопа износило. Но и поред овога, опет се закон гравитацпје по кратком времену, нзднгао на впсину потпуне нстиие, а Пикардово премеравање доби веома велпку важност, јер баш на основу овога премеравања отпочеше Французи она важна испитивања, услед којих облик наше земље од лопте ка елиисоиду кор&кну , и ако нстина после прилично жестоке препирке међу Француским и енглеским научницима. Прелаз од лопте у елнпсоид беше н проналаском Јована. Рише а 1072. год. потпомогнут, јер кад је овај астроном послат од пзрнске академије у Кајену , да тамо предузме разна астрономска опажања, он примети, да његов часовник, који је по парпском средње.м времену радио. сваким даном изостаје и да у Кајени секундно клатно мора да је краће за 1.25 париске линије од секунднога клатна у Паризу. Рише је услед овог закључио. да ће земља, због обртања око своје осе, на полутару бити испупченија но на половима, а Хајенс и Њутн тумачише скраћење секундног клатна као немнновну последпцу центрифу-