Otadžbina

608

О ОБЛИКУ II ВЕЛИЧИНИ НАШЕ ЗЕМЉЕ

галне силе, која дејствује на супрот земној привлаци и ову све што више смањује, што се год више полутару наше земље приблпжавамо, па н они тврде да ће земља на половима морати да буде спљоштена. Сад је већ било поново у питању, какав облик има земља ; вера у потпуно лоптаст облик земљпн беше Њутновим тумачењем знатно потресена, п Њутнов закон гравитације. место да послужи као основа за извођење свега, што из њега логички следује, он ггроизведе јаку борбу међу научницима XVII. века, — али и ова тренутна реакција послужп опет добро и у корист Њутновоме тврђењу, јер она изазва исто толику реакцнју за деФиннтпвно решење овога пнтања. Године 1080 добише Касини и Де-ла, хир налог, да продуже Пикардова мерења и ови добише некако, да један ступањ од Париза. јулсно има дужину од 57.097 тоаза или 111.282 метра а од Париза северно само 50.960 тоаза или 111.015 метара; дакле идући северу лук за чптавих 207 метара мањи. Услед овога поче Касини да тврди: да земљ а није као лоита, али да није ни на иолови.ма сиљоштена већ да има вииле облик налик на лимун, дакле да је оса земљина веИа од иолутаревог иречника. Ово беше сасвпм противно Њутновом доказивању и сад страсна борба узе на се најизраженији карактер, — највећи научници прегоше и све своје силе употребише на усавршење средстава за мерење; највећн вештаци утркиваху се, да сваки својим радом и по могућству решење овога вековнога питања потпомогне

(Свршиће се).