Otadžbina

УСАМЈБЕНИ ЦБЕТ

Свуда пустош свуда стена гола Куд пог ледаш : спреда и окола. Па ипак сам изненађен стао: Самом себи нисам веровао ! На сред стене — дал' је машта нека ? Дпван цветић спазих из далека ! Самац туна међу стењем голим Пркос води бурама охолнм. Нигде друга да се на њ' наслони Сам он овде а далеко они. Па ипак сам изненађен био : Такав цветић још нисам видио ! Ко лII га је посадио туди, Међу стењем далеко од људи ? Можда, можда — ко ће знати да ли ? Њих се двоје овде састајали! Он јој причо, она веровала, И ту нрви пољубац му дала! Затим, затим — дед цветићу кажи! Оп се крену да срећицу тражи. Опа оста — ал' су тешки јади! II ту тебе за саомен посади. Дал је тако ? али ко би знао! Међу стењем ти си процветао. Куд бих даље данас да се верем ? Већ за спомсн ево тебе берем. Китим груди успомене ради: Да ме сећаш на њнх двоје млади!

]&. ј. ј^тЛИЈ^Б.