Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА

613

Пз таког понашања закључила је Ана, а и Кити, одмах, да је мир иостмгнут. »Рада бих била да се Ана доле премести; истина тада би се, морале завесе намештати, али то није бог зна шта.« »Бог зна, да ли су се сасвим измирили?« мислила је Ана, слушајући како Доли говори хладним и мирним тоном. »А.х, Доли, ти увек правиш тешкоће,« одговори јој муж, „ја ћу учинити што год хоћеш.« »Јест: знам ја како ти све учнниш!« рече му Доли, »ти то кажеш Матвеју, па онда одеш, а Матвеј остави опет све у нереду ! (< Говорећи те речи, својствени јој подругљиви осмејак играше на уснама. »Потпуно измирење!« мишљаше Ана; »Хвала Богу,« па заблиста од радости, што је то извршила и наже се те пољуби Доли. Целог вечера бејаше Доли у говору подругљива као обично, кад се с мужем разговарала; али је и он био задовољан и ведар чак у толикој мерп, да је псказао, да никад не заборавља кад му ко један пут скриви. XIV Пгранка је тек била отпочела кад је Кити с матером ступила на степенице, преобасјане светлошћу и поседнуте чуварима и напудрованим лакајима. Из дворане се разлегаше монотони жубор, као рој кошница, и док су приспели, кроз редове саксија са цвећем, пред огледало за чешљање и дотеривгње, одјекнуше први звуци оркестра, који је свирао први валцер. Постарији господин, који је пред другим огледалом дотеривао своју смеђу власуљу и расипао око себе облак од мириса, уклони се да им отвори пут, па се отворено дивљаше непознатој Китп. — Један ћосави младић са јако разрезаним прслуком — од оних које стари кнез Шчербацки низиваше ветропирима поклони им се прошавши мимо њих, али се на мах нагло осврте и ангажова Китп за кадрил ; први је кадрил већ био обећан Вроњском, за то младић задржа право на други. — На вратима стајаше један ОФицир, иоји је закопчавао рукавице и дотеривао бркове, па се дивљаше рулГИчној Кити. Поред свег балског намештаја, тоалета и осталих нрипрема, што је Кити задавало доста бриге и муке, она је опет дошла на игранку у укусно израђеној хаљини од тила са ружичастом поставом, тако слободно и природно, да њезине машне, чипке и остале ситнице, нису коштале ни једног погледа нити пажње њене укућане, ОТАЏБИНА., КЊ. XXI, св. 84 93