Otadžbina

614

АНА КАРЕЊИНА

на ипак изгледаше она у тилу са многим чипкама, са високом Фризуром и ружом са два листа, као да је у њој рођена. Тог вечера је Кити била срећна. Хаљипа јој се нијо нигде закачила, машне се нису угужавале и нису се кидале. Ружичасте ципеле са високим подпетицама беху јој врло спретне. Пуне локне од плаве косе држаху се као да су уз малу главу прирасле, сва дугмета на рукавицама лако се звкопчаваху а ни једно се не одкиде; око врата јој се нежно припијаше сомотска пантљика са медаљоном, та пантљика беше дивотна; посматрајући се код куће па огледалу, приметила је и сама колико је значајна та пантљика; у све остало могло се и посумњати, али та пантљика просто беше заношљива. У голим плећима и рукама Кити је гледала хладни мермер, она је тако волела. Очи јој се блистаху а румепа усташца осмехиваху се дражесно. Тек што је ступила у дворану, одмах ју је ангажовао за валцер вођа балске хијерархије, славни диригер и церемонијал-мајстор Григор Коржунско. Он је баш тог тренутка оставио г |>ОФицу Бонин, с којом је одиграо нрви круг валцера, па чим је приметио Кити, одмах јој пође на еусрет, корацнма, који су својствени свима диригентима игранака; поклони се пред њом па и нече:.ајући одговор обави руком њен вити стас. »Баш сте дошли на време! Шта се нас тиче обичај, да сс на игранку долази доцније.! — Човек се чисто окрепи кад с вама игра, к говораше јој у игри, »ваша лакоћа и прецизија је изврсна!« Међу тим јој је говорио оно исто што и осталим познанпцама до сада. Хвалећи је он се смеј&ше а за тим поче да посматра, преко плећа, по дворани. Она не беше новакиња, па да све присутне једним утиском очара, а не беше ни од оних, којима су сви присутпи познаници досадни, варирала је између обе те врсте, била је узбуђена, ну ипак се савлађиваше, да би могла на све назати. .1еио, у једном углу дворане, видела је груписано крем-друш гво. Тамо беше до крајности деколтована лепа Лидија, жена Коржунскога; до н.е домаћица, а даље мало од ње бљештала је ћелава глава Кривинова, који је увек био тамо где је крем -друштво, онамо пак иосматраху по дворани младићп , не усуђујући се да се прнближе, ту беше и Стива и лепо лице и глава Анина, у црпој сомотској хаљини. И он је био ту. Кити се није с њим видела од.онога вс чера кад је одбила Љовина. Она га је одмах познала по црнам очима и приметила је да је посматра. »Још један круг ? Још се нисте уморили?« питаше је Коржунскимало задуван. » Не, благодарим 111 »Где треба да вас отпратим ?«