Otadžbina

АНА КАРЕШИНА

615

»Мислим да је ту Карсњина. Водите ме књој.« >, Како заповедате к Коржунски играше полако управо према гоми.ш у левом углу дворане, једнако вичући: Рагс1оп гпезс1ато8! РагсЈоп тевЈатев ! и труђаше се да својом играчицом не додирне у наоколо ни јелно перие, тако да је њен шлеп облетао као лепеза преко Кривпнових колена. За тим јој Коржунски пружи руку, и, поклонпвши јој се, одведе је Ани Аркадцјевној. Ана не бу!ше у љубичастом оделу, као што се Кити у први мах учинило, него у црној, јако усеченој сомотској хаљинн, која пздаваше обилато њена пуна, као слонова кост бела плећа, пуне мишице и мале руке. Цела хаљина беше превучена венецијапским чипкама. На глави, у њену сопствену црпу косу, беше задевена кита л.убичице, а таква иста кита беше јиј и за појасом између белих чипака. Фризура јој је бпла проста; само падаху у очи колутићи црне гргураве косе, који се спуштаху низ врат и слепе очи. Око нежног врата имала је ниску чистог бисера. И ако је Кити раније посматрала Ану, опет је сад тек приметила, видећп је у црнини, да дотле не бепте проучила сву њену драж ; сад ју је утледала у сасвим новом, нзочекиваном сјају; сад је тек појмила, да се цела, њојзи својствена, драж састоји у томе: посматрати њу саму, а не одело ; није требало гледати на њој црну хаљину, она је била само оквир у коме њу саму треба гледати; она беше: скромна, отмена, природна а још и свежа и узбудљива. Стајада је као обпчно, држећи се необично право, а кад се је Кити приближила баш је разговарала са домаћином, лако нагнувши главу према њему. Оиа се брзо окрете, осмехујући се нежно и пријатно на њу; ну опот је брзим — женама сво.јственим — погледима. посматрала тоалету на њој и махнула брзо главом — да Кити разуме указујући на њену лепоту и укусно одело. »Ви одмах с врата па у игру«, рече јој. »То је моја највернија саучасница,« рече Коржунски поклонивши се пред Аном Аркадијевном, коју дотле није био иоздравио. »Кнегињица помаже да нам игранка буде лепша и веселија. Ана Аркадијевна, молим за један валцер!« »Дакле се ви иознајете? упита дом;;ћпн. »Кога ја ие познајем? Ја и моја жена смо као бели курјаци, познаје нас цео свет! 11 одговори Коржунски. »Један валцер Ана Аркадијевна!" »Ја не играм. где год се може уздржати," одговорп она. »Али се данас не треба уздржавати, 11 рече Коржунскп. Тада им се приближи Вроњски.

39*