Otadžbina

КРСТ0П0СЦ11

I

На њему стоји натпис пламени, Читај га овде, Царе латински ! „На небу слава а на земљн мир Р Служи ли, збиља, крст тај на теби Служи ли миру, као што вели он Што је на њему душу пустио ? (Цар нрезај Или је пошао да крвави траг Охоло пише куд пролази, је л' ? Погледај тамо оне кочеве, Па читај са њих ако можеш, де, Спасове речи : (( Љуби ближњега Као са^мог себе" — И тп носиш крст! Зар они што су негда за тај крст На муке ишли, живот давали Зар њихов крст бејаше као твој: Наоштрен челик, вечно наперен На сачовека, да му пара груд, Да туђе тлачи, себи граби. Цар. Стој ! Пуст. Да силом крчи иуте крсту том Који без силе осили се сам? И ти то зовеш крста бранилац ?.... Цар. Не даље да си по Богу ми браг ! Пуст. У лицемери нема братства. Ту Где сила влада, братство ј' празна реч Насилнику је ругло осећај Што браћу веже једно за друго. Зар они људи што их умори Нису ти били браћа по Богу ? Па ко их уби ? За што ? Уби их Задивљан небрат, што су огњишта Бранили своја од зверова (јетко) Чуј, Носилац крста не уме да куне ! Ал' крст је собом клетва' за оне Који га носе, да им буде штит