Otadžbina

К Р С Т 0 и о с ц и

За недела И та те клетва крста згажена Од сада прати царе лагински ! Видим га где се одваљује већ Са оног виса, који над тобом Над царем стоји —■ како пада — гле У Јордан свети — како набуји Малени поток у плаху реку, А посред ове, међ валовима, Витла се цар тај с круном на глави И тоне у њих — ено потону ! Л.еш му се губи и незнано куд А тамо горе, де ногледај, гле ! Испречио се на среД неба крст; Те душа не мож' да се настани Где праведници вечно станују, Већ лута онуд, међ' небесима Док вечност траје — вавек — вавек Посрћеш ? видим тежак ти је крст Тежак да како, челик двосечан Тежи је видим, и од претешке Царске ти силе (Цар пада на колена) Ту ти је МвСТО У праху гмижи. мраве, оружан Скрнавним крстом, испред овога Правога крста што те савлада! (Полазп даље па се враћа и шири руке пад царем) Опрости, спасе људски, човеку Земнн га блесак одвећ занео, Утрн'о му је твој божански дах, Прости му ! (Излази тихо. Оа стране се појављује ОимонН Симон : Чудан светац тај! Не иде самном једним путем, али Ка истом циљу. (Завеса пада)