Otadžbina

ГРЕШНО ДЕГЕ

23

Кад се прибра, опет стаде мотрити око себе. Виде жуто обојене стене малене собе. попођене опекама. У једноме куту беху две тестије и обрамица, два пара цинела. четка н црна маст за обућу. У другоме куту еспапски сандук, исправљен уза стену, и на њему сложене Алексине школске књиге. Под собом ђаче виде иредвостручен прљав губер; на себи, на вшпе места подерани јорган и ио дну ногу своје ха.љине. Осим прозора. бејаху дво;ја врата, једна према његовим стонама, друга с бока. Кроз ова струјаше из дворишта хладан ваздух, те се пламичак вртио у ковитлац, а из носка избијаху колутићи црна, смрдљива дима. Алекса слегну раменима и нагну се да устане , али га спопаде јак кашаљ, те онет леже. Ви сте се досетили да је ђаче први иут преноћило у томе хладном собичку, те се, на уранку, не могаите одмах освестити. Докле оно прилешкари, будите вољни да чујете чега се сећало, идући у усноменама, као што ;је природно. од последњих догађаја у своме животу ка ранијим. * * У очи тога дана Алекса Павловић нресели се ту из једне чиновничке породице на Варош-капијн. Тамо беху: муж, жена и петоро деце. Домаћин бетне виши чиновник. средовечан , леи, стасит човек, дуге прогрушане браде. Госпођа му беше ситна женица, ружна, ириглупа, врло добра куварица, управ вештакиња у тој работи, па иоред свега тога ретко кад могаше угодити јелом своме размаженом мужу, ждероњи прве врсте; Све њене мисли бејаху прикупљене на готовл>ење јела ; сва њена ра^аост беше кад би он иосле добра ручка или вечере изразио своје задовољство, а то би он учинио, нодвикнувши, сгевсепс^о, три нута: хо-хо-хо ! Деца су им иуста расла. Алекса падаше с ногу од умора. Од зоре до ноласка у школу, једва је могао посвршавати најпрече своје дужности — да