Otadžbina

24

ГРЕШНС ДЕТЕ

очисти седам нари цииела, да донесе воде са чесме, па месо. рибу, зелен и остало с трга и из иродавница. У повратку из школе оиет је ишао по воду. трчкарао које куда, цепао дрва, помагао у кухињи и т. д., те му, онако изнурену не остајаше друго, него да се ноћу бори са дремом над књигом. Поред све добре хране и добра најма, (иримао је осам динара месечно), Алекси тај живот тако додија, да је, трчкарајући тамо амо, узгред свртао у куће, тражећи лакше послуживање. Али, на његову несрећу, те се године беше слегло мноштво сељачића у Веоград, ради науке, и ти малише послуживаху буд за што, и по најдаљим кућама на Врачару и Палилули, а камо ли у средини ирестонии,е. Алекса се најпосле обрати управнику и наставницима своје школе. То он учини једнога јутра, по што га професор математике прекори што није знао задатак, заиретивши му да ће изгубити „благодејање". Та претња беше Алекси тако страшна, да се и сад, лежећи, згрози (у половини треће године, после неизмерна труда, заслужи четворке , те искамчи по десет динара месечно). Дакле онога јутра, између часова предавања, кад сви наставници бејаху на окупу, у својој соби, Алекса уђе к њима и каза им потанко невољу, молећи их да га где год сместе. Поменути професор — човек млад, сух, црне длаке и жуте коже; ђаци га зваху „жандаром" — осече се на Алексу: — ,Та ти ништа ие верујем. Ја иознајем твога господина и знам да е ћестит ћовек. («Жандар» није могао изговарати глас: ч). Најпосле, јесмо ли вам ми старатељи? Не Фали још, него да се уверавамо је ли сваки од вас дорућковао, ире него дође у школу, толико смо вас расмазили. .. Управник га прекиде, рекавши му нешто туђмм језиком, али жандар љуће заврши : — Па нека тражи сам, а вешт је томе, јер ни петорица других ђака ие нроменише толико кућа, колико он, од кад је код нас. Ја вам кажем да је ово скитница!