Otadžbina

610

УТОПЉЕНИК

Ми дакле стражарисмо, и како се све више смркавало, мало по мало нестаде на обали људи. Око девет и по часова од прилике дође царинар да нас осмотри, пре него што легне. Ја, као најстарији, стајао сам са сабљом, а друга двојица, Јенс и Хаис, држали су пушке ; кад се царинар приближавао , ја им заповедим да узму пушке «пред прси» и то му се врло допало. — Добро је! рече он и принесе руку каии. Споразум је постигнут, и сутра пре подне власт ће бити овде; а сад пазите да се лепо понашате и да не заспите ; с богом! —- Смем ли послати Ханса у каФану, да нам донесе што за пиће ? упитах. — За пиће, под оружјем? Јеси ли ти нолудео! узвикну он. — Та да, тако је! рекох ја мирно. Морамо одустати од тога; али овакве су јесење ноћи и дуге и хладне. — Ко је на стражи, не зебе! — рече он и оде. Још није добро ни замакао, а Јенс и Ханс положе оружје у чамац код утопљеника, а Ханс узме боцу и пође. — Куда ћеш ? упитам ја и препречим му пут сабљом. — Иди без трага с том кустуром! рече Ханс. Разуме се да идем да донесем што за стражу. Он оде и кад се врати , ми иоделисмо стражу на три равна дела, тако да су двојица имали три сата одмора, док је један ишао горе доле са сабљом у руци. Прво је био ред на мене, и њих двојица легну на пруд и покрију се комадом једра. Најугодније би, наравно, било, лећи у чамац и покрити се великим једром. Али за то нису они имали ни мало воље — због страног друга. Међу тим изиђе и месец, и обасја обалу, и чамац, и покривач, под којим је лежао утопљеник. Ја сам ишао сам горе доле, и доле горе, са сабљом под мишком и рукама у џеповима. Погледао сам на море и у облаке, да видим, какав ћемо ветар добити у јутру, погледао сам и на чамац и на човека под покровом, занео сам се у ми-