Pastir

92

Но давно већ нема оних силних , богатих госпоштина, те се и не граде нове задужбине, не дижу бели монастири више; но народ Гош живи, та1 српски народ, што пет скоро столећа у иекушењу би, и опет у побожности свогог малаксао ниге, — он колико Ге сиромах и сам себи остављен, упиње се и не да, натиче се са другима до крашости, те диже и и сад горостасне богомоље, жртвуГе на њих и украшава их толико, колико по размеру ни гедан други народ. Као што већ гедном рекох, овде 1е данашњи празник „Храм Цркве“ ове, и ма да оно што за монастире мало пре споменух — где се народ о славама црквеним у ведиком броту свупља — за села и градове не важи, ипак ово мало место у колико 1е мање, у толико и више брош странаца о „Храму Цркве“ сво1е, него ни гедно у овом округу ; ма коге веће место. Данашња пав слава ове цркве има 1ош већег, него предходне обичне славе, значага, веће важности своге; Гер данас се принаша опет жртва гедна на олтар божиш, данае сеукрас богомоље ове у виду „Иконостаса“ осве" ћуге. Ето дакле и опет нримера подашне руке народа нашег односно општине ове. Ваше ге дело сваке хвале достошо, труд око тога опште познат, добра Ге воља ваша ето и добра плода донела. Ви се радугете,- но не сами, и ми странци кош смо дошли амо као браћа ваша, учесници смо и радости ваше. Поштеном врату свагда 1е мило , кад допро за кратом свошм чуГе , 1ер од дог.ра се само и он довру надати може. Драга браћо! Саслушагте ме, како Га ову радост вашу осећам. — Човек ге божиш створ. Он ге састављен из душе и тела. Душа Ге искра божига, дакле небеска; тело ге од груде земље дакле земаљско. Докле ге ово двоге заГедно, дотле и човек постош. Растане л’ се душа с телом. и вине ли се Богу, тамо у првобитно своГе станиште, то и тело земљи пада и опет постаге земља. Душа 1е траша и остаге, она ге вечна, као и Бог вечан што Ге. Тело ге трошно и нестале га, оно игаа краГа, као и земља што ће гедном крага имати